Прочитај ми чланак

ШЕШЕЉ: Спремам се да склоним Вучића са власти

0

Председник СРС Војислав Шешељ жестоко одговара на оптужбе које је прошле недеље на његов рачун изнео лидер ЛСВ Ненад Чанак! Тврди да је Чанак током деведесетих активно радио за српску тајну службу и да је имао специјалне задатке за које је добијао месечну плату.

Осим о томе, Шешељ у интервјуу Куриру прича и о својим некадашњим везама с вођама „земунског клана“, о куму Вуку Драшковићу, али и о бившем блиском сараднику, Томиславу Николићу, који је, како каже, окончао политичку каријеру. Коментаришући последње догађаје – блокада путева, затрована вода и нестанак – каже да је на делу специјални рат против Србије.

foto: flickr

Интервију преносимо у целости.

Да кренемо од случаја нестанка новинара Стефана Цветковића.

– Кад сам чуо да је нестао, прво сам помислио нека подвала, негде се сломио, па се таласа у јавности. Ја сам већ наговестио, пре извесног времена, да ће бити много таквих случајева, а да неће бити у вези са дневно политичким стварима и да на први поглед неће бити у вези с Косовом, и ево то се дешава.

На основу чега то кажете, располажете неким информацијама?

– Знам те методе специјалног рата. Специјални рат против Србије воде Американци и њихови савезници, њихове обавештајне службе уз помоћ домаће агентуре.

Да ли онда у том светлу гледате изјаву Небојше Стефановића да се појављује све више лажних вести када је као пример навео „случај затроване воде“?

– Једна дугогодишња пријатељица мени шаље то (поруку која је кружила да је вода затрована, прим. аут.), на шта јој ја напишем да је мешавина воде и метана изузетно здрава и да лечи од многих болести. Па метан се не може мешати с водом. Може само на температури од -162 и под великим притиском да буде течни. Та пријатељица се у међувремену распитала, па ме је позвала и рекла да сам у праву.

Лидер ЛСВ Ненад Чанак за вас каже да сте „најобичнији лажов и преварант“ и да се бавите само „лажима и подметањима“…

– Годинама сам с Јовицом Станишићем (некадашњи начелник Државне безбедности) робијао у Хашком трибуналу и од њега сам добио информације да је Чанак одавно радио за службу Државне безбедности. Почетком деведесетих година је служби служио да у јавност излази са најекстремнијим сепаратистичким идејама и ставовима да би се народу огадила цела та позиција. Од службе је примао месечно 300 марака за те услуге које је пружао. Међутим, 2000. године се прикључио досманлијама и захваљујући томе је дошао и на власт. До тада нико то за њега није знао, али одмах после 2000. су досманлије сазнале ко је радио за УДБУ.

Шта одговарате на Чанков став да бисте ви морали да будете лустрирани?

– То су глупости. Зашто да будем лустриран? Никад нисам био ни сарадник тих разних служби безбедности, нити сам доводио у питање нечији опстанак под условима терора какав је био комунистички режим.

Помиње се да би он могао да буде председник Скупштине. Плашите ли се тога?

– Искрено да вам кажем, не би ме много изненадило. Не плашим се за себе. Плашим се којим ће путем онда Србија кренути. То би био сигнал да је кренула најгорим могућим путем. Иначе, Чанку је власт за председничке изборе скупљала потписе, исто као што је то рађено и Чедомиру Јовановићу недавно за градске.

Лидер ЛСВ се осврнуо и на вашу одлуку да будете правни заступник Милорада Улемека и Звездана Јовановића, осуђених за убиство премијера Зорана Ђинђића. Каже да нисте квалификовани да будете било чији заступник.

– Јесам, квалификован сам. И сад их могу заступати у неким споровима, парницама… Имам доказано правничко знање, а докторат наука може послужити као замена за правосудни испит. То је изнад правосудног испита. С тим што ја нисам професионални адвокат, па не бих могао да наплаћујем своје услуге. Само то је разлика. А ионако радим про боно. Читавог посла се, уосталом, и нисам прихватио да бих имао некакву материјалну корист.

А да ли бисте се можда, како он тврди, пронашли у политичкој позадини убиства премијера Зорана Ђинђића уколико би се она коначно истраживала?

– Не, немам ја никакве везе с тим убиством. Осим што сам, кад су ми у Хаг дошли јавни тужилац и истражни судија из Београда, рекао да ме је силно обрадовала вест да је Ђинђић мртав.

Ви заиста не видите ама баш ништа спорно у томе што посећујете осуђене и доказане убице премијера?

– Зашто не бих могао да посећујем? Могу да посећујем кога год хоћу. Никада нисте до краја објаснили своје везе с припадницима „земунског клана“.

Убијени сведок сарадник Зоран Вукојевић је на суду рекао да сте ви од Душана Спасојевића, вође „земунаца“, добијали новац за изборе, изградњу куће, да вам је поклонио џип „пајеро“… Је ли то тачно?

– То једноставно није истина. Ја сам један једини џип имао пре одласка у Хаг и он је био из ратног плена. Наиме, Мисија ОЕБС је била оставила возила шиптарским терористима, па је 50 комада запленила наша полиција. Пошто је до Слободана Милошевића, преко Државне безбедности, дошла информација да се спрема моје убиство, он ми је понудио тај џип. Додуше, понудио је и још неко блиндирано возило, али ми је џип више одговарао. Возило је регистровано на СРС, доделила нам га је држава из јасних и оправданих разлога. После нам га је Ђинђић отео преко свог потрчка, генерала Сретена Лукића. И још увек траје судски поступак око тога. Ми идемо пред Управни суд, тамо се поништи решење о одузимању, врати се поступак на поновно одлучивање… Прегањамо се скоро 20 година.

А јесте ли од Спасојевића узимали новац за градњу куће и изборе?

– Како да добијем новац за кућу од њега кад га тад нисам ни познавао? Уосталом, кућу сам купио скоро готову. Такође, ни за изборе од њега нисмо добили ниједан динар.

Кога сте ви знали од „земунаца“?

– Знао сам Спасојевића и Милета Луковића Кума. Први пут смо се срели на лакат кривини на новосадском ауто-путу. Био је ту и Милорад Улемек Легија и новинар Градиша Катић. Возили су ме и у Шилерову, кроз неки подземни пролаз и гаражу, па смо седели у некој просторији и разговарали. Онда су потом они долазили код мене три-четири пута, јер више нисам желео да се састајем на ауто-путу. Позивао сам их код себе у кућу кад хоће да се састану са мном.

О чему сте разговарали?

– Последњи пут су ми нудили да пошаљу блиндирано возило из Куле (база Јединице за специјалне операције, прим. аут.), убеђивали су ме да не треба да идем у Хаг, да сам потребан српском народу и да би ме „црвене беретке“ тамо у Кули чувале тако да ми нико ништа не би могао. Ја сам њих убеђивао колико је важно да одем у Хаг и да оно што бих ја тамо учинио, то нико други не би био у стању. И наравно да сам доказао да је тако.

Постоји та прича да сте чак и шах играли с њима…

– Не. Шах сам играо 1997. године са Љубишом Бухом Чуметом. Асфалтирали смо неке улице у центру Земуна и, обилазећи радове, појавио сам се код Котобање. Чуме је изашао и позвао ме је унутра. Ушао сам, он је с неким играо шах, пита мене играм ли ја, рекох да ретко, само понекад. Понуди да одиграмо партију, прихватим, али да играмо у 100 марака. Прву партију победим, он ми исплати 100 марака. Тад смо одиграли укупно четири партије, резултат је био 3:1 за мене и ја сам ту његову Котобању напустио с 200 марака у џепу.

И потпредседница Владе Зорана Михајловић је ових дана негде казала да сте „играли шах с Ђинђићевим убицама у Шилеровој“ и да сте из Хага наручили атентат на Томислава Николића.

– То није тачно. Неке новине, које су ранијих година објавиле да сам наручио атентат, тужио сам и добио на суду. Платили су ми 300.000 динара.

Она је казала и да има утисак да спремате неко зло председнику Вучићу…

– Ни то уопште није истина. Ја се само спремам да склоним Вучића са власти и да на власт дође СРС. И ништа више. А ми са власти склањамо једино изборима.

Како видите данашњи рад вашег некадашњег најближег сарадника Томислава Николића и његовог Савета за сарадњу с Русијом и Кином?

– То је велики безобразлук овог режима, то је бацање новца. Потрошено је скоро 100 милиона динара. Хитно га треба укинути, Савет нема никакву функцију.

Да ли је Николић завршио своју политичку каријеру?

– Окончао је политичку каријеру. Он је и залутао у сферу политике. Показало се да је веома лош, зао, покварен човек. А није такав увек био. Мислим да га је покварио новац и похлепа његове најуже породице, пре свега супруге Драгице. Она је била толико похлепна да је он морао да крене странпутицом.

Јесте ли га срели некада након повратка из Хага?

– Срели смо се на неколико дипломатских пријема. Он бежи као од куге. Гледам кроз њега, ја сам ту као рендген… Никад у животу немам више намеру с њим да разговарам.

Шта се дешава са СРС? Како је некада једна од најмоћнијих странака стигла до подршке од 2,7 одсто, колико имате по последњим истраживањима?

– Не верујем у истраживања. Мислим да је све то монтирано и режирано. Видећемо како ће све изгледати на следећим изборима. Знате, најгоре је то што се неколико дана пред изборе купи велики број гласача. Или на сам дан избора. Купе се неким ситним парама, рецимо с 2.000 динара или неким поклоном. Тешко је ту носити се с владајућим странкама.

Не плашите се да нећете прећи цензус?

– Не плашим се ничега. Чак и да се деси тако нешто, ми бисмо и даље пливали.