Прочитај ми чланакПолицијска међународна организација донације прима и од компанија, а Приштина у томе види шансу да постане члан. Ова институција већ дуже време има велике финансијске проблеме
МОГУЋНОСТ да лобира међу чланицама Интерпола како би гласале за њихов пријем у међународну полицијску организацију, самопроглашена држава Косово је пронашла у финансијским проблемима које ова институиција има.
Приштина покушава да буде један од „спонзора“ Интерпола, а позивајући се на праксу која је, како би се напунила каса, започета пре неколико година, и где је дозвољена могућност склапања уговора о јавно-приватном финансирању. То значи да мултинационалне компаније, али и државе, признате, а што не и непризнате, могу на посредан начин да заузму што бољу позицију.
Осим ових покушаја, Косово жели да плати чланарину сиромашним муслиманским земљама, а заузврат траже глас за свој пријем.
Како је „Новостима“ речено у прес-служби Интерпола, земље које не плаћају чланарину немају право гласа, а на питање колико је таквих држава, одговор нисмо добили, уз образложење да оне сваког дана могу да регулишу свој дуг.
Приштина је, такође, вољна да сноси и све трошкове смештаја делегација које би стале уз њих током Генералне скупштине Интерпола, а која ће у новембру бити одржана у Уједињеним Арапским Емиратима.
ЛАЗАНСКИ: Срби су после Костарике коначно постали Срби и у фудбалу! https://t.co/Yt4BvOGWjP
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 18, 2018
Због дефицита који им значајно ограничава рад, у међународној полицијској организацији су кренули да прикупљају средства и то тако што су државе чланице у последњих петнаест година повећале доприносе за 6,5 одсто, док су приватни партнери унели чак 750 одсто више новца. У те приватне партнере рачунају се и државе које желе да додатно подстакну рад Интерпола, ван својих обавеза о редовној котизацији, као што су Катар или Сингапур. То жели и тзв. Косово. У таквим условима, поставља се питање сукоба интереса, о чему је расправљао и Европски парламент.
Целокупан буџет Интерпола износи око 100 милиона долара, заједно са котизацијама држава и донацијама, што је кап у мору у односу на, рецимо, седам милијарди са колико располаже амерички ФБИ. Један од разлога што државе чланице не желе да издвоје веће суме јесте да не би даље развијале моћ ове организације, задржавајући безбедност и поверљиве податке у свом домену.
ОБАВЕЗНЕ ЧЛАНАРИНЕ
ПРЕМА подацима са интернет странице Интерпола, државе су у 2017. години биле дужне да плате 54.367.955 долара за чланарине. Највише новца, готово петину, даје САД – 10.569.139 милиона долара. Најнижа чланарина коју плаћају мале земље је 16.310 долара. А, Србија је међу пет чланица којима је разрезано – 19.029 долара.
