Прочитај ми чланакПризнајем да сам баксуз. Признајем да ми је понекад доста глобализације
Човек никада није задовољан. Када су у давним годинама социјализма харале кафанчуге са карираним столњацима, нама је то било просто и неевропски. Ми смо желели кафиће.
Сећам се да смо као панкери чезнули за пивом у конзерви. Јер су Сеx Пистолс држали у рукама баш овакво паковање. Али у Србији су БИП, и остали, продавали искључиво флаширано. Онда се на неком сајму појавило немачко пиво у конзервама и ми смо јурнули и покуповали све. Било нам је жао да га отворимо јер требало се претходно сликати као Пистолси.
Протекли викенд, и неки дан раније, провео сам на ЦМЦ фестивалу у Водицама. Одличан фестивал који прате и разне конференције. Било је ту занимљивих прича о тенденцијама у музичкој индустрији у доба даунлоудовања и стриминга. О томе како наши људи не воле и немају навику на претплату итд., итд. ЦМЦ фестивал увезује оно што називамо постјугословенским простором јер музичари знају да им политичари ништа неће донети осим затварања тржишта. Зато су ове године у Водицама заиста били из свих држава насталих из некадашње СФРЈ.
А увече концерти највећих звезда, углавном из хрватског поп ешалона. И ту, подно бине постављене на риви, сетио сам се свих тих сањаних кафића и пива из конзерви. Размишљао сам о локалном и глобалном. Извођачи имена типа Ина, Лина, Нина, Доротеа… Кратко, слатко. И све личи на светске инстант хитове, али и на српске поп звезде. И онда, јер си на фестивалу на мору, сетиш се давних Сплитских фестивала, песама о галебовима, баркама, беванди… Можда ти је то тада било сувише локално, али ишло је уз годишњи одмор и ону радост летњег распуста. Али тога нема јер је данас све глобално. Нема ни галеба, ни барке, ни беванде…
Галебови и скалинаде су нестали са смрћу Зденка Руњића – хитмејкера Оливера Драгојевића. Сада је све нивелисано и хрватски хитови изгледају ту негде као у Аргентини, Србији, Француској… А мени фали локално па сам то добио у коноби „Шимун“ у оквиру фестивала где сам уз морске плодове слушао Грдовића, Пејаковића и Ставроса. И у тој ноћи је полетео и галеб и заљуљала се барка.
ГЕНЕРАЛ КОВАЧ: НАТО не одустаје од понижења и притисака на Србију https://t.co/V4I5Cld5Bs
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 17, 2018
Признајем да сам баксуз. Признајем да ми је понекад доста глобализације. У Енглеској идем искључиво у пабове где нема ничега што није „Маде ин Енгланд“, у Паризу сам јео у „рупама“ са врхунским нормандијским пилетом, исто и у Мароку. Никада не једем и не пијем у франшизама. А и даље ми све фали да дође у Србију и радујем се када спомену отварања Лидла, Икее, Старбакса… Као да се нисам макао од оног сањања конзерве пива и кафића. Овде глобално, а напољу локално што је за туристе крајње нормално.
