Прочитај ми чланакДоменико Леђеро, бивши борбени пилот НАТО: Досад умрло 359 италијанских војника, чак 7.000 оболело. Имам папире из Вашингтона који потврђују моје речи. И подаци из БиХ сведоче о порасту обољевања
НАТО је извршио „тихо, свирепо убиство“ у Србији 1999. године, а пропусти у систему заштите здравља италијанских војника од осиромашеног уранијума, док су били у мисији на Косову, несумњиви су. Сигурно нису оболели јер су превише пушили, пили и лоше јели!
Овако, ексклузивно за „Новости“, говори Доменико Леђеро, некадашњи пилот италијанске борбене авијације, уочи сутрашњег доласка у Србију, поводом Првог међународног симпозијума о последицама НАТО бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом. Леђеро, који је принудно завршио рад у тој служби 2005, тврди да је, без сумње, осиромашени уранијум узрок смрти 359 италијанских војника и оболевања око 7.000 војних лица.
Foto: Printscreen/Youtube
* Помажете италијанским војницима и њиховим породицама у оквиру удружења које је основано још 2000. године?
– Био сам на служби у Пизи 1999, а био сам и међународни инспектор за наоружавање и знао сам опасности које носи оружје пуњено осиромашеним уранијумом. Покушао сам крајем те године да обавестим надлежне о могућим последицама коришћења таквог оружја. Није ишло. Био сам више пута на Балкану у саставу војног заступништва и већ ми је указивано на сумњиве узрочнике смрти и велики број обољења код наших војника од 1999. па надаље. Знао сам о томе нешто и пре, јер смо већ имали податке о повећаном броју оболелих војника, који су боравили у Босни.
* У почетку нисте знали да су приликом бомбардовања коришћене ракете са осиромашеним уранијумом?
– Знао сам да није могло бити коришћено нуклеарно оружје, нити биолошко и хемијско, и у том моменту мислио сам да не постоји могућност да обољења могу настати као последица бомбардовања. Међутим, када сам сакупио документацију и као добар војник хтео да је уручим надређеном шефу у Генералштабу, преко једног пуковника, после десетак дана колега ми је пренео поруку: ако имам нешто да саопштим, могу да се обратим карабињерима. Да сам то урадио, био бих ухапшен и афера са осиромашеним уранијумом не би изашла на видело. После једног појављивања у ТВ емисији, то се у рану зору могло и догодити. Схватио сам да врх војске, којој сам припадао, не жели да јавност сазна ништа о осиромашеном уранијуму, због чега сам започео медијску кампању за истину.
* Да ли ћете документ из Пентагона и видео-запис уступити и српској комисији која истражује последице бомбардовања?
– Апсолутно, спреман сам да све податке и доказе које имам представим државној комисији коју је формирала Србија. Биће ми драго да испричам све што знам о бомбардовању осиромашеним уранијумом 1999.
* Тада су почели организовани напади на вас, надлежни су тврдили да војници оболевају из других разлога?
– Сигуран сам да италијански војници који су били на терену, на Косову, нису знали да се налазе на местима бомбардованим осиромашеним уранијумом. Међутим, у једном тренутку са мном је контактирао Американац који ми је дао фасциклу са документима, саопштивши ми да су италијански политичари знали за коришћење таквог оружја. Подвукао је да су то америчка саопштења која су дистрибуирана војним властима свих земаља, чланица НАТО. То је документ из 1994. године, постоји и видео-запис направљен у Пентагону где је све објашњено, чак су ту и бројеви телефона на које свако може да се јави. На пример, новинар који хоће да иде на бомбардовани терен, као што је Косово, може да пита колико је и где коришћен осиромашени уранијум и добије савете шта не треба да ради из предострожности.
* Речју, знало се, а није се знало? Тешко је поверовати да политички и војни естаблишмент није био обавештен?
– Како у Италији политички врх никада није водио политику одбране, о томе су одлучивали Американци или НАТО. Ко год да је крив, мој циљ је да заштитим војнике.
* У Италији су до сада биле формиране четири комисије за истрагу о дејству осиромашеног уранијума на оболевање војника из мисија?
– Првој су достављени лажни подаци, почев од броја војника у мисији на Балкану, јер није достављен списак оних који су били тамо, већ број сервираних оброка. Што се тиче резултата осталих комисија, прва је закључила да нема никаквог ризика од осиромашеног уранијума, осим малог пораста броја оболелих од лимфома. Друга је тражила продужетак времена за истрагу, а трећа је закључила да постоје нејасне ситуације због чега треба наставити истраживање.
* Ви сте били у првој комисији, тада вас је др Франко Нобиле, онколог, оптужио да водите клеветничку кампању?
– Професор Нобиле је 2004. године изнео мишљење по питању 700 евидентираних, оболелих италијанских војника из разних мисија. Он је тада устврдио да „радиоактивна контаминација због присуства осиромашеног уранијума практично не постоји и да је број оболелих од тумора код италијанских војника из мисија у иниостранству мањи од јавно објављеног броја“. Накнадно, професор објављује да је на здравље војника из мисија у иностранству утицао поступак вакцинисања који је могао да утиче на дефицит одбрамбеног имуносистема, провоцирајући појаву аутоимуних обољења. Говорио је да ја водим клеветничку кампању јер сам заговарао тезу о утицају осиромашеног уранијума на оболевање војника.
* Професор Нобиле је чак наљутио јавност изјавама да су војници оболели јер су много пушили и пили?
– Тада сам открио да је др Нобиле потписао конвенцију са Бригадом Фолгоре, да прегледа оболеле војнике, и после тога је објавио две књиге тврдећи да су италијански војници „алкохолизирани и да су пушили превише и да су зато оболели од тумора након мисије на балканском простору“. Његово мишљење одбацила је „Лига за туморе“, а и многи други италијански стручњаци.
* Како сте успевали да дођете до оболелих војника и скупите релевантне податке?
– Када је Генералштаб схватио да је проблем „испливао“ у јавност, отворио је један телефонски, тзв. зелени број где могу да се јаве сви оболели војници. У теорији, то је требало да послужи да се сазна број оболелих војника, а у пракси, заправо, да се ућуткају. Судбина је хтела да је на тој централи радио баш један оболели војник, што они нису знали. Пре него што је смештен у болницу, све податке који су стигли доставио је мени. То је био дугачак списак са именима који је прихваћен и у налазима последње, четврте парламентарне комисије, која је свој посао обавила изузетно добро. Поуздано знам да је број оболелих далеко већи, јер се многи нису пријавили, већ су покренули поступак пред правосудним структурама. Када оболели војници изађу из службе, Министарство одбране их више не третира као своје.
АМЕРИЧКА НОВИНАРКА УДАРИЛА НА НАТО: Треба их казнити за убиства деце и 15 тона осиромашеног уранијума, СРБИ ЧЕКАЈУ ПРАВДУ 18 ГОДИНА! | СРБИН https://t.co/kBsKMAr1Ab
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 17, 2018
* Велики је број случајева где је суд пресудио у корист оболелог или породице, а против Министарства одбране?
– То су цивилни судови и када стигне пресуда, не стоји да је уранијум узрок обољења. Иако се одштета плаћа из касе Министарства одбране, не признаје се узрочник. Плаћају јер је боље ћутати него признати да се знало за ефекте осиромашеног уранијума. Радије ће платити и десет пута више него довести у питање кредибилитет војног врха и Министарства одбране.
* Комисија је предложила да се донесе закон о плаћању одштете оболелим војницима. Када би он могао да буде донет?
– Успели су и то да спрече, не постоји датум, нити нацрт: оболели војник остаје сам, бива напуштен од војске. Циљ фамилија оболелих или жртава није новац, они хоће да им се призна статус „жртве дужности“. Оболелим од осиромашеног уранијума то се не признаје. Чак и једном оболелом генералу, на пример, не признаје се такав статус већ „жртва стреса“.
* На Косову су највише страдали италијански војници, а само су амерички имали специјалну заштиту?
– Други војни команданти земаља чланица НАТО су одмах, или током размештања снага на Косову, пребацили војнике на терене који нису били бомбардовани. Италијани су дошли на крају и размештени су тамо где су највише падале бомбе са осиромашеним уранијумом. Поуздано тврдим да ни италијански генерали на терену нису знали за ову опасност. Ако је неко знао у војном врху, у Генералштабу, то су била два или три човека.
СТРУЧЊАЦИ У ПОНЕДЕЉАК У НИШУ
* О ПОСЛЕДИЦАМА бомбардовања осиромашеним уранијумом СРЈ, у понедељак ће се расправљати у амфитетру Универзитета у Нишу, на првом међународном скупу овакве врсте.
* ПОРЕД Леђера, о погубном деловању НАТО бомби на здравље људи и природу говориће и Флоријан Фаф, мајор Бундестага, Манфред Мор, професор међународног јавног права на Универзитету у Берлину, Тони Шао, професор на Правном факултету у Пекингу, Сергеј Николајевич Бабурин, председник Међународног словенског већа.
* УЧЕСТВОВАЋЕ и Живадин Јовановић, бивши шеф дипломатије СРЈ, генерал Слободан Петковић, бивши начелник АБХО ВЈ, Антонис Кефалас, адвокат са Кипра и многи други.
