Прочитај ми чланакЈедина преостала џамија данас се налази на Дорћолу, а погледајте у видеу оне најзначајније, које су се налазиле у Београду у току турске владавине.
Србија је дуго била под Турцима, који су, између осталог, свој утицај ширили, градњом верских објеката, па је тако само у Београду, никло више од 50 џамија.
Београд је пао под турску власт 1521. године. Прве џамије су биле преуређене хришћанске цркве јер се Београд није предао него је био освојена варош, па су цркве могле бити претворене у џамије. Најпознатија међу њима била је стара српска Митрополитска црква која је постала Велика џамија у Доњем граду. Интензивнија изградња џамија почела је после пада Будима 1541. када је Београд престао да буде погранична варош. Из једног турског пописа види се да је Београд већ 1560. имао шеснаест џамија, од којих десет у вароши и шест у тврђави. Међу њима су биле и три највеће и најзначајније: султана Сулејмана Величанственог у Горњем граду, Мехмед-паше Јахјапашића у Доњој чаршији и Бајрам-бегова у Горњој чаршији.
Џамија султана Сулејмана Величанственог у Горњем граду заузимала је доминантан положај у панорами Београда. Била је највећа и најлепша, а њен пројектант је, према писању Евлије Челебије, био највећи турски архитекта Синан. Тачна година изградње није позната, али се може видети на свим гравирама Београда с краја XВИ и у XВИИ веку као једина у Горњем граду. Срушена је за време аустријске власти у Београду 1717-39. Грађена је као једнопросторна поткуполна џамија класичног цариградског стила с високим и витким минаретом.
Џамија Мехмед-паше Јахјапашића (или Имарет џамија) саграђена је 1548-49. на простору код дорћолског угла, између данашњих улица Цара Душана, Дубровачке, Скендер-бегове и Книћанинове. Њен ктитор је Мехмед-паша Јахјапашић, смедеревски санџак-бег. Била је једна од највећих и најлепших џамија у вароши, а налазила се у комплексу јавних грађевина које је Мехмед-паша подигао као прву скупину јавних зграда после 1521. Џамија је за време аустријске окупације 1717-39. служила као фрањевачка црква. Обновљена је 1741. као Јахја-пашина џамија, а порушена 1878. Архитектура првобитне џамије разликовала се од архитектуре обновљене џамије. Према Евлији Челебији, имала је главну куполу од лаког материјала, четири бочне куполе покривене оловом, предворје и бочне тремове с куполама које су такође биле покривене оловом. Обновљена џамија је била уобичајеног типа, грађена од камена, с квадратном основом и зиданом калотом. Дужина квадратне стране основе износила је око 14 метара.
Бајрам-бегова џамија (сл. 3) саграђена је између 1557. и 1560. на углу данашњих улица Доситејеве и Браће Југовића, у блоку Народног позоришта. Налазила се у склопу јавних грађевина које је подигао Бајрам-бег, смедеревски санџак-бег. За време аустријске власти 1717-39. служила је као магацин и као зграда за становање. Џамију је после 1739. обновио румелијски дефтердар хаџи Мустафа-ефенди Атиф-заде. Изградњом Народног позоришта 1869. била је претворена у плинару за осветљавање позоришта. Пошто је поцрнела од дима прозвана је Кара-џамијом. Срушена је између 1897. и 1900. Припадала је уобичајеном једнопросторном поткуполном типу грађевине од тесаног камена чија је дужина квадратне стране основе износила око 15 метара.
Џамије су грађене и даље тако да је Београд у 1688. имао 51 џамију и 22 месџида. Најзначајнија после 1560. била је Ејнехан-бегова џамија (сл. 4) која се налазила на данашњем Булевару Револуције, у близини раскрснице са Влајковићевом улицом, некад у оквиру Малог пазара, треће београдске чаршије. Џамију је око 1585. саградио Ејнехан-бег. У њој се за време аустријске окупације 1717-39. налазило складиште униформи. Прилично је страдала у борбама 1789, па је отад добила име Батал-џамија. Срушена је 1869. Грађена је од тесаног камена, монументалније од осталих београдских џамија, била је боље осветљена и имала већи број прозора. Припадала је уобичајеном једнопросторном поткуполном типу, а дужина стране квадратне основе износила је око 15 метара.
Приликом првог пада Београда под аустријску власт 1688. и тадашњих жестоких борби страдала је београдска варош, а са њом и њене џамије. После 1688. број београдских џамија је тако опао да их је остало свега петнаестак, што само по себи говори о страшним разарањима која је Београд преживео.
Осим поменутих, као познатије и значајније џамије, које су се углавном и сачувале после аустријско-турских ратова у XВИИ и XВИИИ веку и биле обновљене под другим именом су: Шехитлук-џамија (касније Али-пашина) испод данашње Улице цара Душана (сл. 5), Хаџи-Пиријина (касније Дефтердарова) на Обилићевом венцу, Тургут-бегова (каснија Кизлар-агина) испод Студентског трга, Хаџи-Мустафе Скопљака (каснија Лаз Оглије) у улици Цара Душана, Ферхад-ћехајина (касније Султана Мустафе) на почетку исте улице, Џамија Хабил-ефендије (касније Турбе-џамија) испод Трга Републике, Ахмед-агина (касније Реис-ефендијина) код раскрснице улица Цара Душана и Дубровачке, Царева (касније Шериф џамија) на Сави, Факир Хаџи-Алије (каснија Фукара-џамија) при дну Улице Тадеуша Кошћушког, Тир-и-бала (каснија Зирубала) код угла улице Скендер-бегове и Змај Јовине. Од осталих џамија које су разорене крајем XВИИ века могу се поменути Ибрахим-бегова код угла Кнез Михаилове улице и Обилићевог венца, Коски-бегова близу Конака кнегиње Љубице и Капиџијина на углу улица Цара Душана и Француске.
Аустријанци су до 1867. три пута владали Београдом. У два маха крајем XВИИ и крајем XВИИИ века остали су по две године, а трећи пут 1717-39. задржали су се дуже раздобље. У њихов попис зграда из 1728. уписано је у вароши 17 џамија и оне су се углавном одржале до XИX века, с тим што су у XВИИИ веку саграђене три нове, док су неке од сачуваних џамија срушене. За време аустријске власти, неке београдске џамије биле су претворене у цркве. Турци су сачуване џамије углавном обновили после 1739, али и оне страдале за време последњег рата са Аустријанцима крајем XВИИИ века и за време Карађорђевог освајања Београда почетком XИX века. Неке џамије су оправљене, а неке су и даље пропадале. Друга половина XИX века значила је крај живота београдских џамија. Последња је срушена Бајрам-бегова, а данас очувана Бајракли џамија је била одређена за званичну муслиманску богомољу.
