Прочитај ми чланак

КАКО ЈЕ ЈЕДНА КРАВА преживела повратак из Србије у ЕУ

0

Пенка је у карантину ронила крокодилске сузе кајући се што се уопште враћала из Србије у Европу – када се већ нашла на слободној територији где сви могу слободно да пасу без видео надзора и све док не нађу неко запослење

На београдским улицама саобраћајни колапс. Посебна гужва се ствара око фонтана. Због воде за освежење и музике која се лакше подноси на оволикој врућини.

На прилазним путевима престоници и на мостовима – такође колапс. У колима колабирају возачи, деца и немоћни старци. Ко изгуби живце може, пошто смо демократска земља, слободно да бира да ли да скочи у Саву или у Дунав. Обе реке су европске.

У провинцијалној Србији ситуација је веома слична београдској. Први пут да се провинција не љути на Београд и његове привилегије.

Све у свему, где год да се окренеш – свуда колапс. Србија тако постаје земља са израженом склоношћу за колаборацију.

Користећи управо склоност грађана Србије за пријатељску сарадњу чак и са непријатељима, крава Пенка, Европљанка по убеђењу, Бугарка по ближим одредницама, слободоумна и самосвесна, не поштујући никаква ограничења нити граничне процедуре, излази из Европе и забаса право у заражену Србију.

Неки овај изненадни излет краве Пенке упоређују са временом када се политичком необавештеношћу сматрало емигрирање из Бугарске Тодора Живкова у Румунију Николае Чаушескуа. Са тим се, наравно, не слажу невладине организације, износећи у одбрану својих ставова, необориве доказе уз тврдњу да је случај краве Пенке далеко комплекснији и у супротности је са правилима лепог европског понашања. Само се узгред и овлаш помиње претпоставка да се крава тако зове јер је вероватно у неком тренутку своје уметничке каријере била незванична чланице ПЕН клуба што је за краву посебна отежавајућа околност.

Пенка је, како правила и налажу, стигла на тапет Европске комисије и бугарске Агенције за сигурност хране. Пресуда је била – смртна казна за Пенку.

Да би се, колико-толико, показало да и у Европи има места за Милосрдне анђеле, одлучено је да се егзекуција изврши еутаназијом. У образложењу пресуде се каже да је Пенка, током кратког боравка у суседној непријатељској земљи, највероватније променила своје проевропско расположење и изабрала да буде Српкиња, војно неутрална и противница НАТО савеза.

До извршења смртне пресуде, за Пенку је одређен карантин, без права контакта са околином да би се избегао могући руски утицај на потенцијалне сведоке у случају ревизије судског процеса.

Пенка је у карантину ронила крокодилске сузе кајући се што се уопште враћала у Европу – када се већ нашла на слободној територији где сви могу слободно да пасу без видео надзора и све док не нађу неко запослење.

Због енергичног става власника краве Пенке, који је стао у њену одбрану и по цену да га прогласе глупим Бугарином, можда и због руског утицаја јер се Енглези нису мешали у ову врсту завере, европски милосрдни анђео је неочекивано донео одлуку да се Пенка помилује, лепо истимари и помузе како се то у Европи и ради.

Портпарол Европске комисије, Маргаритис Шинаси, радосно је узвикнуо: „Живела крава Пенка!“

Ипак – додао је више за себе – чињеница да се Пенка, и поред српске спремности на сваку врсту сарадње, вратила у Европу, доказ је да се ради о обичној крави која, узимајући у обзир родну равноправност, има шансе да једног дана постане и обичан европски во.