Прочитај ми чланак

СРПСКО ДРЖАВЉАНСТВО или држављанство Републике Србије

0

Сведоци смо недавне одлуке Уставног суда Србије који је прихватио иницијативу г. Февзије Мурића из Новог Пазара да се у путној исправи уместо „српско држављансто“ уписује „држављанство Републике Србије“. Стручњаци на ту тему, како правници, тако и лингвисти су се успротивили тој одлуци јер је лингвистички исправно писати „српско држављанство“, а и правно није противно системском тумачењу.

Своје је рекао Уставни суд Србије, своје је рекла и наука, али је остало непознато то шта појединцима у старом Расу-Новом Пазару смета у речи „српско“. Сматрамо да се ради о прикривању једног већег проблема, а то је тихо „етничко чишћење“ од Срба ове области.

Ако погледамо турске пописе до 1912.године, православци чине скоро две трећине становништва у Сјеничкој кази (каква је била тадашња турска окупациона подела). Почетак организованог етничког чишћења Срба у овој области имамо 1916. године када је Аустроугарска окупирала Сербију и дала власт одређеним екстремним деловима муслиманског становништва. Тада је почела хистерична кампања отимања српске имовине и слања виђених Срба у логоре у Угарску, а Аустријанци су мобилисали тзв. „ђурумлије“ у своју војску за борбу према Италији где је то „топовско месо“ претрпело и губитке.

Намерно подвлачим екстремним деловима, јер имамо и делове истог становништва који у томе нису хтели да учествују, нити су то одобравали. Након ослобођења 1918. године највећи део тих сарадника окупатора је, бојећи се санкција побегао за Турску. Одређени кругови су се притајили, користећи српску великодушност и чекали нову прилику.

Избијањем 2. светског рата 1941. и доласком новог окупатора, понавља се ситуација из 1916. креће нов погром Срба, као и Јевреја (којих више нема у Новом Пазару) и за то етничко чишћење извесни Аћиф Хаџиахметовић од Хитлера добија „гвоздени крст“.

Значи, да та антисрпска нит која траје више деценија повремено проври и покаже да јој је „мрско све што је српско“ и у томе треба тражити позадину овог захтева Г. Мурића. То је и узрок звиждања српској химни на утакмицама, дивљачког навијања појединаца са претњама Србима и тако даље.

Све ово утиче на несигурност Срба, појачано исељавање јер за Србе у Новом Пазару нема посла. Ако се распише конкурс „неко из Београда“ на места у полицији, БИА, школству, здравству, правосуђу и другим органима наређује да се примају Срби из Рашке јер с њима имају лакши посао, а да се не запошљавају Срби из Новог Пазара јер они имају само једно право – да се иселе.

Уколико се од стране државног апарата нешто хитно не предузме за кратко време овде Срба неће бити и имаћемо нов државни проблем којем ће бити раван проблем који имамо на КиМ.