ОПАСНО: Србија на јужним границама добија нову Хрватску

38

Судбина наводно договореног новог имена Македоније је у најмању руку дискутабилна. Не само да ни грчка опозиција не даје сагласност за нови назив „Република Северна Македонија“, већ су и изузетно мале шансе да успе референдум који је по том питању неопходан у Македонији.

Први корак да та иницијатива уопште и буде покренута јесте да председник Македоније Ђорђе Иванов потпише указ којим би за важећи признао споразум између влада Грчке и Македоније о новом имену земље. Међутим, он је приликом покушаја премијера Зорана Заева да му предочи тај документ, свега два минута након почетка састанка напустио просторију.

Ипак, чак и да се то догоди, како за Спутњик објашњава представник Срба у Собрању Иван Стоилковић, потребно је спровести и референдум, иако је познато да до сада није успела ниједна иницијатива која је била везана за питање референдума у Македонији.

Разлог за то је, појашњава он, што је у Македонији за успех плебисцита потребно да на њега изађе 50 одсто плус један гласач од укупног броја бирача, што значи да је довољан бојкот само једне опозиционе партије и да референдум пропадне. Поред тога, да би се уопште спровео референдум потребно је да се формира државна изборна комисија, а за то је неопходна двотрећинска већина у Парламенту, што у овом тренутку владајућа коалиција нема.

Стоилковић сматра и да је преговарачки тим Владе Македоније ишао поприлично неспремно на преговоре, пре свега када је реч о позадинској подршци, тако да целокупан процес остаје да виси јер су велике шансе да негде „запне“.

„Да ли ће и колико тај процес запети зависи пре свега од понашања македонског народа и политичких субјеката, али и не треба бити наиван и веровати да Влада Македоније неће искористити сва средства како би то спровела у дело — бићемо сведоци демократске диктатуре како би се изашло у сусрет захтевима међународне заједнице“, тврди он.

Саговорник Спутњика истиче и да постоји још једна додатна компликација која се огледа у томе што Влада Македоније ово ради како би што пре добила датум за почетак преговора са ЕУ, иако се тој идеји противе поједине државе ЕУ, па самим тим ни то није извесно.

„Дакле, Македонија у овом тренутку овим уговором даје све, а заузврат не добија ништа“, указује Стоилковић.

Посланик је уверен и да ће Македонија на овај начин ући у једну перманентну вишегодишњу кризу са веома неизвесним исходом, иако не треба занемарити ни чињеницу да ако тај међународни уговор не буде реализован, Македонија је самим прихватањем доведена у веома непријатну позицију када је реч о политичкој будућности у вези са очувањем националног идентитета, унитарношћу и свиме оним што једну државу чини модерном, правном и демократском.

„Одговор ће бити по систему спојених судова, све ће зависи од власти, односно колико политички врх буде притискао на нерегуларан и недемократски начин и перфидно спроводио своје замисли. Уколико, међутим, власт решавању овог проблема приступи на други начин — проблема бити неће. Све у свему, сматрам да владајућа гарнитура неће одступити од онога што је потписано, јер су они на власт и доведени како би реализовали ту причу — није у питању само њихова воља, већ и воља оних који су их на власт и довели, а то је део међународне заједнице“, наглашава.

Међутим, додаје Стоилковић, сем политичког врха, још нико није ни упознат са садржајем тог документа, тако да је пре свега потребно објавити га како би се могле направити евентуалне процене. У случају да Влада успе да прогура ову иницијативу, сам референдум би могао да буде одржан већ у септембру или октобру ове године.

Када је реч о српској мањини у Македонији, указује Стоилковић, њихов став је да се не мешају у процес промене имена земље јер сматрају да „не треба да раде оно што не би желели да неко њима ради, без обзира на историјске околности“.

„Какав је положај српског народа не треба много објашњавати, једно је сигурно — Србија ће на овај начин на својим јужним границама добити нову Хрватску, с обзиром на чињеницу да ће тренутна политичка констелација отворити Албанцима пут за контролни пакет акција када је у питању управљање Македонијом, самим тим положај српског народа у Македонији неће бити ружичаст“, закључује Стоилковић.