Прочитај ми чланакУдружења пољопривредника подржавају протест грађана због поскупљења горива, а и сами у њему учествују, иако слике трактора који су учествовали у блокади нису приказане, каже за Данас председник Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш.
Он објашњава да им актуелни ресорни министар већ две године обећава како ће се издвојити средства за субвенционисано гориво, како је то раније рађено, али да ни у буџету за 2018. није предвиђена та ставка, као што није испоштована ни законска обавеза да се за аграр издвоји пет одсто из државне касе.
– Дизел за пољопривреду је свуда у окружењу, од Босне до Македоније, јефтинији него код нас, али изгледа да гориво код нас још није довољно скупо да би масовније реаговали они којима је то средство за рад, репроматеријал. Тај трошак је све већи, и требало би да нас све брине то што се паори задужују код банака како би обезбедили средства за радове. Међутим, држава на то не реагује иако има механизме да промени цене, јер мир у грани држи помоћу великих газдинстава. Када ми мали покушамо да заштитимо свој интерес, одмах нас оптуже да се бавимо политиком и да смо противници власти – каже он.
Мада је удео цене горива у јединици производа све већи, Киш верује да се то на крајњу цену неће одржати „јер ми одавно у аграру немамо тржиште, имамо монополе за које можемо да захвалимо лошој приватизацији, а монополи имају начина да губитак на једном производу надокнаде кроз нереално високу цену другог“.
И већина превозника у домаћем, међународном, путничком и теретном саобраћају подржава протест, али ако су фирме или удружења у питању, чине то дискретно, страхујући од „одмазде“ која би могла да им натовари разне инспекције на врат. Ипак, и њихова возила налазе се у заустављеним колонама. Како нам је објаснио један од послодаваца у тој грани, њима је много више него приватним аутомобилима, место у протесту, јер су велики потрошачи. Објашњава да је пре две деценије литар нафте коштао око 60 динара а цена километра у превозу вредела је око 30 динара. Данас, гориво је око 160, а километар се вози за 35 до 40 динара.
– Камион који иде из Турске на пример „невидљив“ је, као магла, док пролази кроз Србију, јер је гориво узео у Македонији, Мађарској или БиХ, за 110 до 130 динара. Камиони у транзиту овде немају потребу нити логику да се заустављају и купују гориво по 170 динара. Ако се узме број камиона, аутобуса, комбија који пролазе кроз нашу земљу без стајања, онда би неко требало да се замисли и запита да ли држава добија или губи на тако високој акцизи која највише оптерећује домаће превознике и произвођаче. Ово инсистирање да та обавеза остане иста иако је држава кроз ПДВ, због раста основне цене горива, већ добила више пара у буџет, личи као да неко у власти намерно ради против српске економије – каже саговорник Данаса и наглашава да су најугроженији превозници у унутрашњем саобраћају, јер они који иду „напоље“ имају могућности да резервоаре пуне у земљама из окружења.
ПОРУЧИО НАРОДУ: Вучић о блокадама због цене горива – Жив се једем… https://t.co/IAlwUS1pS4
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 12, 2018
Међутим, Неђо Мандић, председник Пословног удружења „Међународни транспорт“, тврди за Данас да камиони који возе за иностранство радије резервоаре у које стаје 1.200 до 1.300 литара пуне у земљи и да би било логике, с обзиром да „троше“ стране друмове а у земљу уносе девизе, да им држава изврши повраћај дела акцизе коју је од горива наплатила. Ипак, протесте грађана у том удружењу не подржавају.
– Цена горива није повећана због акциза, већ због кретања на тржишту, због нафтних компанија чију би политику формирања цена држава могла да преиспита. Они, као ни грађани крајњи потрошачи, који возе аутомобиле јер је то лагодније, немају право да блокирају живот свима осталим. Те категорије треба разликовати од оних којима је гориво део производње, и који би могли да се обрате Влади и затраже да интервенише – каже Мандић и признаје да је превозницима све теже да без преливања на крајње цене транспорта роба укалкулишу гориво које чини од 35 до 50 одсто укупних трошкова.
