Прочитај ми чланакПочетак 20. вијека је донио нове немире у тада још увијек турску провинцију Македонију. Рад грчких андарта, бугарског ВМРО и српских четника пријетио је да прерасте у прави сукоб. Великим силама таква ситуација није промакла. Британски отправник послова у Београду, Вилфред Тесиџер је у периоду од 1904-06. биљежио прелазак српских четника у Македонију.
Великој Британији није одговарало избијање сукоба у Македонији, па су Србији наредили да врате четнике, а крајем марта 1904. Никола Пашић је дипломатским представницима у Турској послао депеше и рекао им да морају да зауставе српску четничку акцију. 31.3.1904. упозорио је српске конзулате у Скопљу и Приштини да локални Срби планирају да спријече аустроугарске официре да организују жандармерију на територији Македоније. Пашић је наређивао да се све смири јер у супротном, Аустроугарска би могла да окупира читав Косовски вилајет.
foto: screenshot
Међутим, током љета и јесени 1904. бугарске снаге у Македонији су почеле да ликвидацијама Срба, што је навело српске конзуле да од Београда траже измјену дотадашње, мирољубиве политике. Београд је измијенио своју политику, те је у Београду омогућен рад македонском комитету који се залагао за аутономију Македоније, међутим 1905. Србија је овом комитету онемогућити даљи рат. Тесиџер је настављао да пише како српска влада организује упаде у Македонију.
Крајем 1905, Лондон се обратио владама Бугарске, Србије и Грчке у циљу обесхрабривања даљих акција у Македонији. Британски посланик у Србији, Џејмс Вајтхед је 1906. обавијештавао Лондон о популарности четничке акције, те је напоменуо да се четници у штампи приказују као хероји. Упркос томе, Форин офис је оцијенио да су се током 1906. српске чете у Македонији смириле. 1907. распуштен је македонски комитет у Београду, а Вајтхед је оцијенио да је Србија послушала велике силе и обуставила акцију у Македонији. Упркос томе,
Британија је идаље Србију оптуживала да подржава прелазак српских чета у Македонији, иако је у разговору са Вајтхедом из фебруара 1907. то негирао Никола Пашић. Пашић је кривицу за сукобе у Македонији сваљивао на Бугаре, што није било неоправдано. Бугари јесу раширили своје дјеловање током 1907. те су наставили са нападима на локалне Србе. Британски секретар вањских послова, Едвард Греј је такође током 1907. истицао да се ситуација у Македонији мора смирити. Српска влада је обавијештена о незадовољству које влада у британској влади. 21.6.1907.
ОВАЈ ВИДЕО БИО ЈЕ НАЈВЕЋА ТАЈНА ЈУГОСЛАВИЈЕ! Погледајте како ЂЕНЕРАЛ ДРАЖА чисти пушку и командује ЧЕТНИЦИМА | СРБИН.ИНФО https://t.co/NSbDQVV6VZ
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 12, 2018
Грејев помоћник, Чарлс Хардинг је Славку Грујићу рекао да Србија мора поштовати одлуке Британије те је оптужио Србију да није повукла чете из Македоније и да провоцира Бугаре. Грујић је ове оптужбе одбацио. Едвард Греј је 31.5.1907. објавио меморандум у коме се истицало то да српске чете настављају дјеловање у кичевској области (информација је дошла од бугарског агента у Лондону). Вајтхед лично је сматрао да су српске жалбе везане за Македонију оправдане те је тако поручио и Аустроугарима.
Славко Грујић је британском подсекретару вањским послова, лорду Фицморису 26.7.1907. предао ноту српске владе у којој је детаљно појашњено дјеловање бугарских чета. Британија је наставила са оптужбама на рачун Србије. Чак је и сам султан Абдул Хамид лично Британцима рекао да највећи проблем представљају бугарске, а не српске чете. Ипак, током 1907. Британија ће се морати суочити са чињеницама те је Хардинг у децембру 1907. ипак признао повећану бугарску активност.
