Прочитај ми чланак

ШТА КАЖЕ МОДЕРНА ГЕНЕТИКА: Србима најближи Бошњаци, Хрвати и Румуни…

0

Анализа варијације 660.000 аутосомалних СНиП-ова из популације шест народа западног Балкана, показује да је то становништво, иако културолошки различито, генетички врло слично међусобно - Велика анализа др Горана Николића ексклузивно за Недељник

Оно што смо знали о пореклу Срба до пре само неколико година углавном је било базирано на лингвистичкој афилијацији, односно словенском корену нашег народа. Лингвисти су, посматрајући индоевропско ‘стабло’, уочили да се српски језик одвојио пре око 1.600 година од заједничког словенског претка, док се група којој припада наш језик (балтословенска) раздвојила од германских и келтско-романских језика пре око 4.800 година. Оно што је било изненађујуће јесте драматична експанзија протословенског језика током шестог и седмог века (у време када Срби насељавају Балкан).

foto: nedeljnik

 

Наравно, прича о Великој сеоби Словена, поткрепљена упадљивом сличношћу међу словенским језицима, из које је проистекао и панславизам (и црвено-плаво-беле боје застава већине словенских нација) није било све што смо знали. Антрополошка истраживању указивала су на не само културолошки већ и генетски утицај пресловенске популације, која се углавном погрешно интерпретирала као илирска. Коначно, модерна генетика се толико развила да је узела добар део посла етнолозима, антрополозима и историчарима. Теза о наводном мешању са Турцима услед четворовековног ропства под Отоманском империјом (потхрањена и фамозним, бизарним и ужасним „правилом прве брачне ноћи“) потпуно је оборена генетским резултатима (Ковацевиц, Тамбетс, Илумае, 2014).

С друге стране, генетски запис нашег народа указује и на „присуство“ различитих освајача са Запада, пре свега Келта и Гота, али не у битној мери. Прича која следи је покушај одговора на питање ко смо, и да ли смо то што смо мислили да јесмо..