Прочитај ми чланакПросечна месечна нето плата у Србији, која износи 422 евра је и даље међу најнижима у Европи.
У региону су од нас мање плаћени само Македонци (376 евра) и грађани Албаније (378 евра), док више од бас зарађују у Босни и Херцеговини (440 евра), Црној Гори (512 евра), Хрватској (832 евра), Словенији (1.077), Мађарској (703), Румунији (535) и Бугарској (457 евра).
foto: blic
Ситуација је још песимистичнија, ако се упоредимоса економски најмоћнијим земљама Европске уније. Подаци показују да је у Великој Британији нето плата 1.990 евра, Француској 2.157, Немачкој 3.771, Италији 1.758, Аустрији 2.324, Данској 3.270 евра.
Комплетан просек зарада по земљама Европе представљен је у графици која прати најновије истраживање Демостата:
Иако је европска земља коју је глобална економска криза највише погодила због чега је принуђена да примењује строге мере штедње, плате у Грчкој су, ако посматрамо земље у непосредном окружењу Србије, највеће (са изузетком Аустрије и Италије) и износе 917 евра у просеку.
Када је реч о Грчкој, треба нагласити да се та земља налази у еврозони што утиче и на ниво просечних зарада у тој земљи, каже професор Универзитета Сингидунум Данијел Цвјетићанин.
– Такође, Грчка је туристичка земља, представља веома популарну дестинацију за летовање и одмор што се такође одражава на ниво примања Грка. Оно што је исто тако веома важно нагласити је и висока класна свест која постоји код радника у тој земљи који су спремни да покрену генерални штрајк у случају смањивања личних доходака или напада на друга права запослених. Ти штрајкови су масовни и истрајни без обзира на њихов крајњи исход. То је свакако још један од фактора који утиче на послодавце у Грчкој да не смањују зараде испод одређеног нивоа јер су свесни да би то изазвало масовно незадовољство. На жалост та земља је и даље великој економској кризи а најстрашније је што сиромашни грађани плаћају дугове које нису начинили они већ богати послодавци – истиче Цвјетићанин.
foto: blic
Све креће још од СФРЈ
На питање због чега грађани већине земаља са простора бивше Југославије имају веће просечне плате него што је то случај у Србији наш саговорник одговара да то зависи од конкретних параметара од земље до земље.
– Ако говоримо, примера ради, о Хрватској треба знати да је и за време постојања СФРЈ она била економски развијенија од Србије. Увек је имала већи БДП, то је случај и сада тако да је сасвим разумљиво да су плате у Хрватској знатно веће него у Србији. Међутим, и трошкови живота су свакако већи. У Црној Гори је због мора које поседује та земља туризам знатно развијенији него у Србији, доноси много више зараде него код нас и то је разлог што су просечне плате нешто веће него код нас – објашњава он.
Нисмо сви били под санкцијама
Једноставно, додаје у Црној Гори доста тога зависи од туристичке сезоне.
– Ако је она боља то се одмах одрази на плате и оне су веће, ако је пак лошија оне у том случају падају. Такође, заједнички именитељ за већину земаља у окружењу у којима су просечне плате веће него у нашој је да за разлику од ње нису биле под интензивним санкцијама које су изазвале негативан утицај на функционисање економије. То је нешто што се неизоставно мора узети у разматрање када се анализира зашто су зараде у већини земаља региона веће него у Србији – објашњава Цвјетићанин.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду каже за Демостат да је висина плата у Србији одраз целокупне економске ситуације у земљи те да не постоји начин да оне буду веће него што су сада.
-Зараде грађана у Србији су одраз реалне ситуације у којој се налази домаћа привреда. Ми смо у позицији у којој имамо велики број страних инвеститора који добијају субвенције од државе да би улагали у Србију а запошљавају углавном неквалификовану радну снагу чији је рад јефтин па су самим тим и плате ниске. Док год буде у оптицају таква ситуација не можемо очекивати да се износ плата у Србији повећа у некој значајнијој мери – истиче саговорник Демостата.
Он додаје да је једино могуће решење да се држава оријентише на развој високе технологији у мери у којој је то могуће јер би се на тај начин повећала и лична примања запослених.
– Без обзира да ли ће се надлежни у Србији одлучити за реиндустријализацију или наставити да се оријентишу ка тржишту услуга привредна активност се мора повећати а развој високих технологија је предуслов за то. Тај процес неизоставно изискује да се донесе веома јасна и прецизна али што је најважније учинковита стратегија развоја привреде која би омогућила препород економије што аутоматски подразумева веће плате, већу куповну моћ и бољи стандард живота грађана. Нема сумње да би реиндустријализација дала веома добре резултате на том плану али понављам не мора само она да буде покретач привредног раста. Као што је већ наглашено основни предуслов свакако мора да буде развој високих технологија – наводи Савић.
РАСТЕ САРАДЊА КИНЕ И СРБИЈЕ: Побратимили се Шангај и Београд https://t.co/zXFZAuicA8
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 21, 2018
Послодавци овде много више издвајају за порезе него у другим земљама
Експерт за страна улагања Махмуд Бушатлија каже да је податак да Србија спада у земље са најнижом платом у региону и Европи показатељ лоше економске ситуације у којем се налази наше друштво.
– Такође, требало би нагласити и то да упоређивање нето плата не даје баш најбољу слику актуелног стања. Много се боље види како ствари стоје ако се упореде бруто плате то јест све оно што послодавац издвоји за запослене, то јест све обавезе које је дужан да измири према држави. Управо је то оно што интересује послодавце приликом улагања и ако се то узме у обзир његови трошкови се онда повећавају за још 60 до 70 одсто у односу на оно што овом приликом анализирамо. У сваком случају оно што представља велики проблем за саму државу када је реч о ниским платама у Србији је то што на тај начин трпи буџет, односно држава нема довољно финансијских средстава да сервисира све своје обавезе јер не приходује довољно – објашњава Бушатлија.
