Прочитај ми чланакНажалост, не видим да ће се то догодити за нашег живота. Тешко да овде може да дође до нормализације докле год се о тој нормализацији брине међународна заједница
Фронтмен групе Забрањено пушење Ненад Јанковић, познатији по уметничком имену Др Неле Карајлић, у недељи за нама објавио је нови роман „Солунска 28“, а и најавио повратак на музичку сцену. У интервјуу недеље за Курир он говори о стању у друштву, скенира политичку сцену и открива како је Горан Бреговић помогао његовом бенду.
Велики повратак на музичку сцену имаћете на Бир фесту на Ушћу, где вас је пре 14 година извиждала публика. Плашите ли опет сличне реакције?
– Не. Овога пута представићу комплетно своје стваралаштво. Заједно са публиком заронићу дубоко у прошлост, када сам почињао своју каријеру, осврнућу се и на период своје светске авантуре, али ћу отворити и ново поглавље новим песмама, које су као неки мост између мене у прошлости и онаквог какав ћу бити за 10 година. Биће ту много носталгије, али и много весеља.
Да ли ћете објављивати нове песме? Шта вас данас инспирише као песника и музичара?
– За инспирацију није потребно много. Довољно је да се човек прошета улицама, уђе у кафане, продавнице, тржне центре и већ добије жељу да стави нешто на папир. Мене и у музици инспирише све, чак и она музика од које ми се повраћа. И она зна да ме подстакне на компоновање.
Јавности је мање познато да је Горан Бреговић певао пратеће вокале на једном албуму Забрањеног пушења. Зашто га нисте потписали на плочи?
– То се догодило посве случајно. Омот за ту плочу требало је да буде штампан пре него што смо завршили снимање да бисмо правовремено почели са издавањем албума. Горан је дошао у том међувремену, био је јако добро расположен и много нам је помогао саветима. Чини ми се да је на „Звијезди над Балканом“ свирао гитару, а пратеће гласове је певао на „Стражи поред Призрена“. Како је омот већ био одштампан, његово име се на њему није нашло. Није то био никакав наш хир. Напротив, свако нормалан ставио би њега на омот плоче, али ми смо били група коју није интересовала таква врста рекламе.
Ко је више помогао Пушењу, Брега или Милић Вукашиновић?
– Мића, наравно. Иако је и Брега пратио развој Новог примитивизма од самог почетка. Међутим, Мића је повукао конкретне потезе, пронашао је студио, гурнуо нас у ватру. Он је један од оних посвећеника рок музици којима се у нормалним земљама гради споменик за живота.
Јесу ли зарасле ране из деведесетих? Да ли планирате помирење и концерте са Сејом?
– Ране деведесетих никада нису ни постојале, нити сам ја замерао људима око себе. Свако од нас имао је могућност да бира, ја сам изабрао један пут, а Сејо други. Тешко да ће се ти путеви укрстити…
Либералан
Нисам хомофоб, први сам певао о гејевима
Да ли Србија, као Црна Гора, треба да одобри геј бракове?
– Забрањено пушење је једна од ретких група која је певала о ЛГБТ популацији у оно време када то није било политички коректно. Стога је тешко да нас сместите међу хомофобичаре. Ипак, мислим да када се нечија физичка или духовна особина остварује кроз политички програм, то постаје опасно.
Како видите све чешће заоштравање односа између држава у региону?
– Све је мање или више исто као што је било и кад је рат почео. Позиције се нису промениле, а ни осећања људи. Рат, као и сваки рат, био је узалудан. Није донео ниједан одговор, већ је само поставио нова питања. Чак и они који се номинално бусају у прса као победници, својим потезима показују колико су незадовољни. И то смо знали да ће се догодити, и то је било предвидљиво. Тешко да овде може да дође до нормализације докле год се о тој нормализацији брине међународна заједница. А како су Словенија и Хрватска ушле у Европску унију, тако је мешање међународне заједнице коначно озваничено. Сада оне нису више брига словеначког и хрватског народа, већ и целе Уније. Весело! Оног момента када они дигну руке од Балкана, Балкан ће да процвета. Нажалост, не видим да ће се то догодити за нашег живота.
Да ли обични људи боље сарађују него политичари?
– Е, у то нисам сигуран. Политичари су ти који од конфликта имају највише користи, али то не значи да та корист дуго траје. Обични људи ношени су својим потребама, па кад се деси да их испуне, то може да траје дуже од оне сарадње које направе политичари.
Велики сте фан Новака Ђоковића. Може ли он да буде онај стари и како доживљавате нападе на њега у медијима?
– Ноле је највећи наш спортиста свих времена и један од десет на свету. Био је на првом месту АТП листе дуже од моје гимназије, носи рекорде које ни Реал из Мадрида не може да досегне. Сјајан је човек, духовит и смеран. Не видим ниједан разлог да се он напада у медијима, осим љубоморе и личног незадовољства. Знам човека. Све је до њега. Тај ако одлучи, у стању је да се попне на Месец. Пешке.
„Фајронт у Сарајеву“ је ваше носталгично и топло сећање на Сарајево. Како мислите да ће публика доживети нови роман „Солунска 28“?
– Мислим да сам са „Фајронтом“ успео да уверим читалачку публику да је оно што пишем занимљиво. А „Солунска“ је по својој драматургији и темпу занимљивија од „Фајронта“.
Може ли роман о Београду, историји једне породице, да по тиражу достигне „Фајронт“?
– Може, нарочито с временом. А како су сва моја дела добијала на тежини са протицањем времена, тако се надам да сам и „Солунску“ написао за оне који ће се родити за сто година.
УДАР НА ПОРОДИЦУ: Прво геј венчање у Србији 2019. https://t.co/Jfr06hhSvL
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 21, 2018
О Београду
Моји корени су на Дорћолу
Које је ваше прво сећање на Београд и Дорћол?
– Као и сваки други Југословен, и ја сам имао тетку у Београду. Мајка је брата и мене знала да доведе код ње на неколико дана, углавном зими, па ми је слика града била сива. Спас од тог сивила налазили смо у зоолошком врту. Друга моја тетка, сестра моје баке, била је први спикер Радио Београда. Звала се Јелена Билбија. А Дорћол је место где је мој прадеда направио кућу почетком 20. века. Сигурно да није ни сањао да ће му праунук почетком деведесетих имати београдску личну карту са том истом адресом.
