Прочитај ми чланакУ Европској унији се страхује да би нова популистичка италијанска влада могла озбиљно уздрмати зону евра и целу Унију.
Влада у понедељак треба да буде формирана, а бојазан постоји због њеног програма одбацивања “стезања каиша” и улагања у раст привреде и по цену повећања ионако огромног јавног дуга и буџетског дефицита.
(Фото: Pixabay)
Уколико другачије не одлучи италијански председник Серђо Матарела, влада, коју ће формирати покрет 5 звездица и Лига север који траже, поред осталог, протеривање пола милиона илегалних имиграната из Италије, требало би да прионе и на “хитно укидање санкција Русији”.
Јер, како стоји у програму будуће италијанске владе, Русија је битан “економски и трговински партнер Италије”, а нужно је и обновити пуну сарадњу с руским председником Путином, јер је Москва “стратегијски саговорник” Рима и Европе у светским жариштима попут Сирије и Либије.
Институције ЕУ се истовремено већ спремају за одбрану од санкција које је наговестио амерички председник Доналд Трамп због изградње гасовода Јужни ток 2.
ШЕФ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ЕУ: "Косово није једини елемент за приступање Србије ЕУ" https://t.co/biWMFkfRCV
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 20, 2018
Трумп је, све говори, решен да казни ЕУ и њене компаније и зато што одбацују америчку оштру политику према Ирану.
Ове догађаје у самој Унији и посебно ново заоштравање у односима ЕУ-САД, као и велике промене на светској политичкој позорници, коментатори у Унији и европски дипломатски званичници виде и као знак да ће се заоштрити поделе унутар ЕУ и можда довести до извесног преуређивања стратегијских односа бар кључних чланица Уније са Русијом.
Томе у прилог се указује на то да су изградњу гасовода Јужни ток 2 и ваљаност споразума Запада, Русије и Кине с Ираном о спречавању развоја нуклеарног оружја подржали на састанку у петак у Сочију шеф руске државе Владимир Путин и немачка канцеларка Ангела Меркел.
Шеф Беле куће прети и одмаздом европским компанијама ако не одустану од послова у Ирану, јер је Вашингтон одлучио да заведе оштре санкције Ирану зато што сматра да Техеран крши споразум о забрани производње нуклеарног оружја који је склопио са Немачком, Француском, Великом Британијом, Кином и САД.
Канцеларка Меркел и председник Путин су у Сочију веома одлучно подржали тај споразум јер сматрају да је добар и да га Техеран поштује.
Трамп је дословце уценио Немачку и целу ЕУ захтевом да се одустане од Јужног тока 2, о наставку чије изградње су се у Сочију договорили немачка канцеларка Меркел и руски председник Путин, иако се томе јако противи изражено антируски блок у ЕУ – Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Шведска и Данска, али највише Вашингтон.
Трамп сматра да ће Јужни ток 2, вредан 11 милијарди евра, само појачати зависност ЕУ од увоза руског гаса и нуди, за узврат, да се Европа окрене куповини, иначе скупљег, америчког гаса из уљних шкриљаца.
Вашингтон и његови савезници унутар ЕУ као велику замерку наводе то да Јужни ток 2 потпуно избацује из игре Украјину, досад кључну транзитну земљу за дотур руског гаса ЕУ, која је од тога зарађивала око 350 милиона евра годишње.
То је сада, бар делом, уклоњено као разлог јер Ангела Меркел је, изгледа, убедила Путина да се делом прилив гаса одвија преко Украјине и кад Јужни ток 2 проради 2019, за када је руска компанија Газпром предвидела да обустави пренос гаса преко украјинских застарелих гасоводних постројења која траже велика средства за обнову које Газпром није спреман да издвоји.
Према писању Волстрит џорнела, председник Трамп је недавно канцеларку Меркел у Вашингтону уценио да, уколико не одустане од изградње Јужног тока 2, САД неће одустати од завођења високих царина на увоз европског алуминијума и челика, што обухвата и додатне велике таксе на пласман немачких аутомобила на америчко тржиште.
А очи и мисли пуне великих брига су у ЕУ уперене нарочито на сутрашњи дан и Рим, када председник Матарела треба да одлучи да ли ће за састав нове владе дати зелено светло покрету 5 звездица и Лиги север, које су досад исказивале отворено противљење не само даљој интеграцији ЕУ, већ су у нацрту програма предвидели и да Италија, трећа по снази економија у еврозони, изађе из евра ако би о томе на референдуму одлучили грађани.
Француски министар економије Бруно Лемер је данас драматично упозорио да ће, “уколико нова италијанска влада преузме на себе опасност да не поштује обавезе о смањивању дуга, буџетског дефицита, али и оздрављења банака, целокупна финансијска стабилност зоне евра бити угрожена”.
Италијански и аналитичари у ЕУ објашњавају да се до ове преломне тачке у Италији дошло и зато што су грађани на изборима гласали за две популистичке странке јер су оне наглашавале да ће све учинити да сруше досадашњи поредак крајње корумпираних и бирократизованих странака које су показале да једноставно нису у стању да земљу и народ извуку из сталних криза, укључујући и то да спрече навалу илегалних миграната.
Истраживања јавног мњења су, у децембру 2017, показала да само 10 одсто Италијана има поверење у политичке партије па су на изборима многи дали гласове покрету 5 звездица и Лиги север из протеста и “зато што ови бар досад нису могли данас лажу”, а и зато што жестоко критикују “бриселску бирократију” која намеће само “стезање каиша” на рачун широких слојева, а банке и богати се још више богате.
Оно што исто тако веома брине институције, владе и политичаре у ЕУ, који сматрају да је сад преломни тренутак да се економски и финансијски ојача бар еврозона, јесте то да ће нова италијанска влада, због “антиевропских ставова” наићи на подршку сличних снага и странака у другим земљама Уније.
Такође то може повећати већ видљиве поделе север-југ, односно на богате и сиромашне чланице европског клуба.
