Бројке још нису прецизне, али се знају прве процене.

У јавности се често може чути став да једна Црна Гора, па чак и две, живе изван њених граница, казао је ЦдМ-у директор Управе за дијаспору, Предраг Митровић, истичући да о томе само оквирно може говорити.

Бројну дијаспору Црна Гора има у земљама региона, у Турској живе десетине хиљада људи црногорског порекла, а у Јужној Америци већ живи и четврта генерација потомака.

До обнове црногорске независности 2006. године, објашњава Митровић, скоро да нису постојали институционални оквири и механизми за остваривање сарадње матичне државе и исељеника из Црне Горе.

“Дуго су релације између исељеништва и матичне државе почивале на личном нивоу, све док Црна Гора није препознала потребу да те односе нормативно детерминише. Неупитно је да у земљама региона имамо бројну дијаспору, имајући у виду да се Црна Гора готово 70 година налазила у југословенским државним творевинама, па отуда и бројност наше дијаспоре у тим државама, а која је иначе у тим срединама највише изложена асимилацији”, истиче он.

Бројну дијаспору Црна Гора има и у европским земљама, првенствено Немачкој, Луксембургу, Швајцарској, Холандији, али и у Сједињеним Америчким Државама.

“Када говоримо о бројности потомака наших исељеника, поменућу Јужну Америку и Турску, где имамо више десетина хиљада људи који своје порекло вежу за црногорски простор”, каже директор Управе за дијаспору.

С обзиром на дисперзију исељеништва, његову хетерогену националну и верску структуру, наглашава да се може само апроксимативно говорити о броју исељеника широм света.

“Управа за дијаспору је при крају реализације програма веб апликације, софтвера за евиденцију података о исељеницима и личностима пореклом из Црне Горе. Исто тако, у циљу остваривања што ближе сарадње и повезивања матице Црне Горе и њеног исељеништва, у марту ове године је започет поступак издавања легитимације-исељеничке књижице. Очекујемо да ће наведене активности Управе за дијаспору у наредном периоду дати много бољу перцепцију када је у питању бројност црногорског исељеништва”, најављује Митровић.

Према евиденционим подацима из регистра, широм света постоји 150 удружења црногорских исељеника.

“Број наших исељеничких удружења по државама је различит и њихова бројност не мора бити параметар када су у питању активности унутар неке државе, или активности самог удружења. Највише исељеничких удружења имамо у оним државама где је присутна прва и друга генерација наших исељеника, што уједно потврђују и њихове програмске активности у претходном периоду”, додаје Митровић.

Наводи да Савет за сарадњу са исељеницима, као саветодавно тело Владе Црне Горе, чини, између осталих, и 40 чланова из различитих држава, што, каже, све указује на значајну присутност и виталност црногорске дијаспоре.

Црна Гора је, подсећа он, током већег дела своје историје била емиграциона земља и то се може нарочито препознати од почетка 19. па до краја 20. века.

ОСНОВЦИ УМАЛО ЗАПАЛИЛИ ШКОЛУ Ученици за крај школовања гађали зграду бакљама и петарадама (ВИДЕО) https://t.co/nOGOQeSIiY

— СРБИН инфо (@srbininfo) May 20, 2018

“Имајући то у виду, већ сада у терминологији користимо изразе ‘старо’ и ‘ново’ исељеништво, у зависности од чињенице у којем се временском раздобљу исељавања становништва са црногорског простора догађала. То је разлог да данас имамо не само прву и другу, већ и трећу, а у Јужној Америци и четврту генерацију потомака црногорских исељеника”, каже Митровић.

Осврнуо се и на почетке исељавања из Црне Горе, те наглашава да су то процеси који су се на овом простору одигравали континуирано, бележе се још од средњег века, а углавном се одлазило из економских разлога.

“Највећи талас исељавања, који се документовано може пратити, је онај који је започео од друге половине 20. века. Уосталом, та генерација исељеника дала је несумњив допринос укупном развоју црногорског друштва, али и обнови црногорске независности”, закључује Митровић.

Извор: cdm.me

Ознаке: бројке, становништво, црногорци