Прочитај ми чланак

АЛБАНСКА МАФИЈА ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈЈАЧИХ НА СВЕТУ: И води их 15 породица!

0

Пре неколико дана, свет је обишла вест да су албанске банде све јаче на улицама Велике Британије, са чиме се повезује и пораст насиља, али и кокаина који наводно по наручивању на кућну адресу стиже брже од пице – за само 15 минута.

Албанска мафија, коју прати таква репутација да наводно чак и италијански мафијаши не воле да сарађују са њом, активна је у целом свету и то захваљујући комбинацији породичних веза, политичких веза и специфичног, племенског морала.

foto: flickr

15 најмоћнијих породица

О албанским мафијашким породицама се мало шта зна поуздано, али верује се да нарко бизнис у Албанији контролише њих 15. Свака управља одређеним делом земље и свака има јаке везе у свету политике.

Скадар држи моћан клан Шакја, клан Аљуши налази се на подручју Кучаја, а на списку познатијих имена су и породица Османи и Кељменди, чији је вођа Насер Кељменди осуђен на шест година затвора у Приштини у фебруру ове године.

У медијима често су се помињали и кланови којима руководе породице Кула, Абази, Борици и Брокај, а за које се најчећше тврди се да под њиховом командом налази готово 20 косовских „фамилија“ која заједно контролишу, не само тржиште наркотицима вец́ и шверц дроге, оружја, цигарета, проституцију, рекетирање, прања новца и уцене.

Уска специјалност породице Кула је дрога (посебно она која се шверцује из Турске) породица Абази осим дроге шверцује и оружје, а њихови послови су углавном окренути ка Италији, док је „породични бизнис“ клана Борици проституција.

Породица, беса, код части

У бити албанске мафије је породица. Дисциплина је на изузетно високом нивоу, што је донекле потпомогнуто и чињеницом да се непослушни брутално кажњавају.

Други разлог је „беса“, односно обећање (дата реч, част) како се најчешће преводи. У албанској култури „беса“ игра важну улогу у решавању међуљудских односа (има и посебну улогу у крвној освети) од времена племенских заједница до данас. По ступању у клан, нови чланови дају своју „бесу“, што значи да су спремни да дају и свој живот. Још један битан принцип је етничка припадност.

Албанске банде сарађују са другим клановима, али део клана може бити само неко ко је Албанац или пореклом из Албаније, као што је то случај у органцима мафије који послују преко океана.

Клан (фис, братство) има “извршни комитет” који се зове “барјак”. Барјак бира челнике свих јединица задужених за конкретне послове или територије, а тај челник се зове “крје”. Крје бира свог заменика који се зове “крјетар”. Крјетар потом бира “пријатеља” (мик) који делује као веза између њега и обичних “војника” .

Албански кланови су изузетно затворени и сматра се да је најтеже инфилтрирати се у њихове редове. Чланови клана заправо заиста рођаци (од најуже до проширене породице), а такође и бракови играју важну улогу у ширењу кланова.

“Албанска република канабиса“

Стручњаци процењују да албанска мафија држаи чак 75 одсто светског тржишта наркотика, а тоне марихуане и хашиша производе се управо у Албанији, најчешће уз прећутно одобрење локалних власти.

Најбољи пример је Лазарет, мало село на југу Албаније које насељава тек нешто више од 2.000 људи. Званично, локално становништво се бави пољоприредом и сточарством, али је широм света познато као албанска престоница канабиса или „република канабис“ у којој се годишње производи око 900 тона канабиса.

Локални кланови толико су моћни да полиција до 2014. године пуну деценију није смела да се приближи селу, јер је локално становништво ангажовано на плантажама канабиса наоружано до зуба, о чему сведочи и једна рација из 2014. године.

Након што је свет обишао снимак непрегледних плантажа канабиса у околини Лазарета који су двојица данских туриста снимила док су бициклом пролазили кроз тај део Албаније, 800 полицајаца кренуло под пуном опремом кренуло је у акцију.

Осумњичени за узгајање марихуане током напали су полицајце бомбама и ватром из минобацача и митраљеза. Прави мали рат трајао је скоро три дана, ухапшено је 30 људи, а запљено је више од 10 тона марихуане. На ударру је био клану на чијем је челу био Гате Махмутај, а за који се верује да је контролисао промет наркотика од шест милијарди долара.

Лазарет није и једино такво место у Албанији. Феномен најпознатијег “села марихуана” проширио на и села Влору, Шкодру, Крују, Тропоју и друга места у Албанији одкле се извози углавном ка Западној европи.

Албанска мафија одавно не делује само на југу Србије, Црној Гори, Грчкој, Турској, Косову, вец́ се њен утицај раширио и на земље средње Европе, а сеже до источне обале САД-а и Канаде.