РУСИЈА ДРЖИ РЕЧ: Србији предата колекција средњевековних српских рукописа

7

Директор Руске националне библиотеке Александар Вислиј је предао Српској академији наука и уметности обећано пре више од годину дана српско културно наслеђе: 375 фајлова на којима су средњевековни српски рукописи настали између 12. и 16. века. Како су донели из Русије у Србију те ретке књиге прочитајте на сајту Russia Beyond.

Црни хард диск, не већи од пакле цигара, има у себи 375 фајлова, 342 текста од непроцењиве вредности. То су дигитализовани рукописи, сведочанство тога како су живели наши преци. Они су много путовали и куповали стране књиге: у манастирима, на пијацама, вашарима. Тако су и српски рукописи доспевали до Русије.

Фото: Дмитриј Лане

Поједини фајлови су само фотографије једне једине странице неке књиге: књиге су у стара времена биле тако вредне да се драгим гостима понекад поклањао само један лист. Шест сати на дан током 14 месеци група руских библиотекара је скенирала ове српске књиге.

Академик Владимир С. Костић, пажљиво држећи хард диск у украсној кутијици, изгледа пресрећно, као човек који у рукама држи право благо. Заправо, то и јесте благо.

„Овај поклон је више од половине тога што ми у овом тренутку имамо. И ја сам срећан као човек који у тишини скромног дома дочекује однекле давно изгубљеног рођака чијег се лица, хода и геста више и не сећа. И ја желим да се захвалим Александру Вислију на безусловном великодушном и за нас изузетно значајном поклону. Наиме, пре14 месеци он је посетио САНУ, поделио са нама знања и у пола гласа је обећао да ће нам при следећем доласку донети поклон који ми прижељкујемо. Наравно, приликом таквих сусрета дају се велика обећања која се убрзо забораве. Али јуче у Београд слетео је авион из Москве и професор Вислиј је донео поклон. Дата реч и дато обећање су одржани.“

Фото: Дмитриј Лане

Професор Вислиј је нагласио да дигитализација вредних рукописних књига и њихова предаја српским научницима не би била могућа без финансијске подршек Фонда Тимченко, као и без иницијативе и напора српског амбасадора у Москви Славенка Терзића. Александар Чепурин, руски амбасадор у Београду је са своје стране подржао ову идеју и догађај је постао прави пример културних веза два словенска народа.

„Лепо је добијати поклоне, а исто је тако лепо давати поклон. А допринос добротворног Фонда Тимченко је управо у томе да су они омогућили средства да бисмо дигитализовали рукописе. Веома је значајна такође улога амбасадора Србије Славенка Терзића. Управо захваљујући његовом активном ставу и дару убеђивања и иницијативи, успели смо све то да урадимо“, говори директор Руске националне библиотеке Александар Вислиј.

Фото: Дмитриј Лане

Руски професор је уверен да је дигитализација оваквог броја рукописа само почетак и да ће се овај пројекат развијати. У руским фондовима ће тражити друге старе рукописе из Србије и њима попунити српску колекцију, а САНУ планира да у догледној будућности објави на сајту ове вредне материјале.