Прочитај ми чланак
Под париским небом
(Француска романса, шансона; пева: Ив Монтан)
Према париском небу
Узлетјела је пјесма
Хум хум
Рођена је данас
У срцу дјечака
Под париским небом
Корачају заљубљени
Хум Хум
Њихова срећа настаје
У свијету само за њих
Испод моста де Берси
Филозоф сједи
Два музичара понека дангуба
Затим на хиљаде људи
Под париским небом
До вечери желе пјевати
Хум Хум
Химну људи заљубљених
У свој стари град
Близу Нотре Даме
Понекад се слаже нека драма
Али у Панами
Све се може изгладити
Понеки зрак
Љетног неба
Хармоника
Једног морнара
Нада цвијета
На париском небу
Под париским небом
Теће срећна ријека
Хум Хум
Он спава ноћу
Скитнице и просјаци
Под париским небом
Птице доброг Бога
Хум Хум
Долазе из цијелог свијета
Како би брбљале
И париско небо
Има своју тајну
Двадесет векова заљубљено је
У наш Иле Сентт Луис
Кад му се она насмије
Он одјева свој плави капут
Хум Хум
Када киши над Паризом
Значи да је тужан
Кад је превише љубоморан
На своје милионе заљубљених
Хум Хум
Чини да тутње над нама
Његове заглушујуће муње
Али небо Париза
Није дуго окрутно
Хум Хум
Како би му опростили
Нуди дугу
Sous le ciel de Paris
Sous le ciel de Paris
S’envole une chanson
Hum Hum
Elle est née d’aujourd’hui
Dans le cœur d’un garçon
Sous le ciel de Paris
Marchent des amoureux
Hum hum
Leur bonheur se construit
Sur un air fait pour eux
Sous le pont de Bercy
Un philosophe assis
Deux musiciens quelques badauds
Puis les gens par milliers
Sous le ciel de Paris
Jusqu’au soir vont chanter
Hum hum
L’hymne d’un peuple épris
De sa vieille cité
Près de Notre Dame
Parfois couve un drame
Oui mais à Paname
Tout peut s’arranger
Quelques rayons
Du ciel d’été
L’accordéon
D’un marinier
L’espoir fleurit
Au ciel de Paris
Sous le ciel de Paris
Coule un fleuve joyeux
Hum Hum
Il endort dans la nuit
Les clochards et les gueux
Sous le ciel de Paris
Les oiseaux du Bon Dieu
Hum hum
Viennent du monde entier
Pour bavarder entre eux
Et le ciel de Paris
À son secret pour lui
Depuis vingt siècles il est épris
De notre Ile Saint Louis
Quand elle lui sourit
Il met son habit bleu
Hum hum
Quand il pleut sur Paris
C’est qu’il est malheureux
Quand il est trop jaloux
De ses millions d’amants
Hum hum
Il fait gronder sur nous
Son tonnerr’ éclatant
Mais le ciel de Paris
N’est pas longtemps cruel
Hum Hum
Pour se faire pardonner
Il offre un arc en ciel
