Прочитај ми чланак

ПОГЛЕДАЈТЕ: Милица Заветница открила оно о чему нико није смео реч да каже!

0

Члан Председништва Српског сабора Заветници, Милица Ђурђевић Стаменковски реаговала је поводом најаве да ће филм "Терет" са антисрпским садржајем бити једини филм из Србије који ће нас представљати на 71. филмском фестивалу у Кану.

Члан Председништва Српског сабора Заветници, Милица Ђурђевић Стаменковски реаговала је поводом најаве да ће филм „Терет“ са антисрпским садржајем бити једини филм из Србије који ће нас представљати на 71. филмском фестивалу у Кану.

Она је прозвала Министарство културе које је финансирало овакав пројекат и затражила одговорност ресорног министра, Владана Вукосављевића.

Текст преносимо у целости:

УБОД СТРШЉЕНА ОД КОЈЕГ СЕ НИСМО ОПОРАВИЛИ

Док је на Косову и Метохији 1998. године буктао албански тероризам, српска кинематографија била је у служби помирења српског и албанског народа. На биоскопска платна те године стигао је филм „Стршљен“ финансиран из буџета Министарства културе СРЈ.

Прича о албанској мафији, умреженим картелима, криминалу и освети паралелно прати љубав између двоје младих – Албанца и Српкиње. Док су Албанци на КиМ издвајали новац за опремање и обуку терористичких формација, плаћали милионе лоби групама у Америци, изнудом куповали нашу земљу и ресурсе – Србија је улагала средства у пропагандне филмове о љубави и помирењу. За то време бројни светски медији писали су о крволочним Србима и жртвама Албанцима.

Уследили су рат, погроми, етничко чишћење, једнострано проглашење независности, свеобухватно брисање српске државности на Косову и Метохији.

Сада, 20 година касније – Срби су снимили филм „Терет“ који говори о наводним бруталним злочинама над албанским народом. Тема је монтирана антисрпска афера „Хладњача“ закувана у страним амбасадама, спроведена од стране њихових пијуна у нашим институцијама и пласирана у јавност посредством невладиних организација и медија у њиховој служби. Србија плаћа филм који приказује како Срби у хладњачама превозе лешеве Албанаца!

„Терет“ ће бити једини филм из Србије који ће представљати нашу кинематографију на 71. филмском фестивалу у Кану. У главној улози је хрватски глумац Леон Лучев. Да ли је ико могао да замисли да ће неко понижење и блаћење Србије проћи без Хрвата?!

Ко је помогао реализацију овог филма – Филмски центар Србије, Секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводине, француски државни фонд ЦНЦ, европски фонд за копродукције Еуримагес, Хрватски Аудиовизулни центар, Фонд Висионс Суд Ест, Хуберт Балс Фонд фестивала у Ротердаму и Доха филмски институт.

Нисмо изненађени што бројне стране фонадације финансирају овај пројекат, али се поставља питање – Шта је интерес Србије да улаже у пропаганду против сопствене државе и народа?!

Оснивач Филмског центра Србије је управо држава! Челници овог центра поручују да је овај филм уметнички, а не политички и да је „здравије да ми отварамо овакве теме, а не странци“. Закључак је да је боље да ми плаћамо стварање срамотне слике о Србији, него да то чине досадашњи финансијери. Ниво окупације у Србији је достигао врхунаца, па нас сада терају да сами копаму своје јаме. Доста су они новца улагали у такве подухвате, време је да се ми мало испрсимо.

С обзиром на то да је Министарство за културу ове године издвојило чак милијарду и пет милиона динара за пројекте Филмског центра Србије (више него претходних година), сматрам да је неопходно позвати на одговорност министра културе, Владана Вукосављевића.

У озбиљним државама финансирање пројеката који имају за циљ да оклеватају државу и народ, овакав поступак тумачи се као најбруталније деловање против државних и националних интереса и подлеже највећој одговорности – и кривичној и политичкој.

Уместо да овакав поступак Министарства културе буде тема на седници Владе Србије, премијерка дели лекције министру због хрватске геј сликовнице за децу.

Србија је улагала велике напоре, трпела понижења, правила уступке и нагодбе, прошла кроз процес колективног посипања пепелом да би спрала неправедно нанету љагу са лица нашег народа и државе у свету. Сада сами улажемо новац у сопствено понижавање и каљање угледа и то у тренуцима када се суочавамо са највећим притисцима да признамо тзв. Косово.

Да ли су Србији непријатељи уопште и потребни када нам у институцијама седе овакви министри?!