Волим те
(Српска поезија; стихови: Матија Бећковић; рецитује: Миле Васиљевић)

Између два упоредника док провирујем главу
Између две жишке у слепоочницама
У паузама док радници пију чађаво млеко
И прашњави маслачак лепи се за плућна крила
Док црпем мед из језика и сипам у твоје уши
Између два далека поређења
Волим те.

Бродови се љуљају као пољупци
И слој ваздуха се на лепе сенке цепа
У машинерији ноћи
Моје срце је слично компресору
Наклоњену свему што нема везе самном
Док покушавам нестати у пољупцу
Волим те.

Рудници камене соли у мом срцу
Зора ломи суђе од порцулана
Кад си са мном знам да си на другом месту
Постаћу прашина ако волиш прашину
Ти која ме туђим именом зовеш
Волим те.

Долази пролеће и једну праву даму
Нико не може замислити без пудлице
Стави ми огрлицу око врата и води ме
Ја не знам пут – кријем се у твојој сенци
Ја сам твоја сенка и ноћ је моје царство
Свет ме изгуби, али ти ме доби
Волим те.

Што виде слепи не виде заљубљени
Покварени анђеле; о, снеже у августу
Моје су руке остале око тебе као обруч
Љубоморан на ваздушни притисак и воду
Љубавну воду која гори док се купаш
Одавно већ својим очима не верујем
Волим те.

Ознаке: Волим те, Матија Бећковић, Миле Васиљевић, песма за лаку ноћ, романса, српска поезија