Прочитај ми чланакБанке су захвалне некадашњем премијеру, а садашњем председнику Србије, Александру Вућићу, који је бројним мерама штедње, тачније смањењем пензија и плата натерао становништво да константно увећава дуг, сирамаштво и болест, пожелевши им тако несрећан 1. мај, рефинансирајући празник рада.
Српске банке су у 2017. години зарадиле су рекордних 63,6 милијарди динара или 524 милиона евра пре плаћања пореза држави.
Ово је раст од 350 одсто у односу на 2016. годину. Оволику зараду у еврима банкарски сектор није имао ни у време кредитног бума 2007. и 2008. године пре светске економске кризе. Иако је добит у 2017. 3,5 пута већа него у 2016. години, нето приходи од камата у целом сектору су смањени у односу на претходну годину за један одсто или скоро 10 милиона евра услед пада каматних стопа прошле године. С друге стране, мање приходе од камата надокнадило је повећање прихода од накнада и провизија који су у нето износу достигли 310 милиона евра, што је за 13,5 милиона евра више него у 2016. И мада су ова два најважнија прихода за банке, они ипак не објашњавају оволики раст добити.
Објашњење лежи у отписима, односно исправкама вредности лоших кредита који су у прошлој години били далеко мањи него у претходне две године. У 2017. години банке су укупно исправиле вредност око 61 милиона евра НПЛ-ова, док су прошле године расходи по овом основу износили 330 милиона евра, а 2015. скоро 500 милиона евра. Ово се наравно одразило и на проценат ненаплативих кредита који је смањен за око шест процентних поена током 2017. на око 11 одсто. Банке су у прошлој години отписале око 102 милијарде динара вредне кредите којима је већ у потпуности исправљена вредност па се у наредним годинама могу очекивати чак и приходи банака ако успеју да наплате нешто од тога.
Значајну ставку код неких банака представљали су и приходи који се књиже као остали пословни приходи. Ту је предњачила АИК банка која је приходовала чак девет милијарди динара и то пре свега прихода од продаје портфолија кредита Алфа банке (коју је банка преузела прошле године) Сосијете женералу.
АИК банка у власништву МК групе је по први пут прошле године била банка са највећим профитом у банкарском сектору са добити пре опорезивања од 12,08 милијарди динара или скоро 100 милиона евра. То је за 7,7 милијарди динара (2,8 пута) већи профит него што је ова банка остварила у 2016. години. У истом периоду банка је повећала активу за 25 милијарди динара (14 одсто) и то махом повећањем износа одобрених кредита. АИК банка је остварила принос на укупну активу од 5,8 одсто, док је просек целог сектора 1,8 одсто. Принос на капитал ове банке је у прошлој години износио 19,75 одсто док је принос на капитал сектора био 9,5 одсто. Ипак треба рећи да се ради о неревидираним билансима, а и да је НБС била у контроли банке након чега је у јануару повукла сагласност на аквизицију Горењске банке од стране АИК банке.
На другом месту по висини профита нашла се Интеза са профитом пре пореза од 11,8 милијарди динара, што је за 1,9 милијарди динара више него претходне године. Ова банка је и даље највећа банка на тржишту са тржишним учешћем од 16,7 одсто и активом од преко 500 милијарди динара. Интеза је такође највећа и по висини капитала који износи око милијарду евра.
На списак профитабилних банака прошле године вратила се и Комерцијална банка након две године губитака (од укупно 14,3 милијарде динара) са добити од 8,1 милијарду динара. Нето приходи од камата ове банке су смањени за милијарду динара, док су приходи од накнада повећани за 200 милиона, али за разлику од 2015. и 2016. када је укупно отписано 28 милијарди динара лоших кредита у прошлој години тога није било, већ је банка чак и имала нето приход по овом основу од неких 17 милиона динара. Иначе највећа банка са државним власништвом који држава спрема за продају је прошле године смањила активу за око 30 милијарди динара.
На четвртом месту по висини добити била је Уникредит банка са 6,63 милијарде, док је на петом месту завршила Рајфајзен банка са 6,62 милијарде динара. Значајан профит остварила је и Сосијете женерал банка са шест милијарди динара. Ових шест банака је заједно остварило добит од чак 51 милијарду динара док су остале 23 банке заједно имале профит од десетак милијарди динара. Треба рећи да се и Поштанска банка након губитка 2016. године вратила у плус са 3,8 милијарди динара.
ПРОМЕНА Руси масовно продају куће у Црној Гори, ево зашто https://t.co/CDTXMV47ru
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 25, 2018
У току 2017. године седам банака је забележило губитке од укупно 5,2 милијарде динара. Највећи губитак је забележила Војвођанска банка од две милијарде динара, што се поклапа са исправкама вредности лоших кредита од 2,2 милијарде динара. Иначе ову банку је прошле године купила мађарска ОТП банка од грчке НБГ банке за 125 милиона евра. Иначе и ОТП банка је прошле године забележила губитак од пола милиона динара. Губитак од милијарду динара је забележила и Теленор банка за чије је преузимање од стране бугарског Стикс фонда НБС одбила да да сагласност крајем прошле године.
