Прочитај ми чланак

БАЛКАН КАО РУЛЕТ: Ко ће пре у ЕУ – Албанија, Црна Гора, Србија или Македонија?

0

„Kо ће пре“ у ЕУ: Албанија, Црна Гора, Србија, Македонија?

Француски Председник Макрон „бацио је рукавицу“ око заустављања проширења ЕУ док се не потигне нова реформа ЕУ у више брзина.Балкан по тој логици прво проширење би могао да сачека око 2025 године под условима да опстане ЕУ под садашањим правилима ,или да се Балкан сврста у други или трећи прстен организовања ЕУ.

Све је извесније да ће државе са Балкана које ће бити прве на листи по садашњој методологији су Црна Гора и Албанија .Србија ће по свим проценама бити примљена у ЕУ након ових држава јер мора да уреди и нормализује своје односе са Kосовом,уреди односе са Хрватском и битније реорганизује своје односе са БИХ.

Сви путеви у ЕУ воде преко НАТО?

Све то је битна промена унутрашњих и међународних позиција Србије рачунајући и реалну интернационализацију Санџака и Војводине, што значи једну регионализацију Србије по моделу СР Немачке односно федерализацију Србије што је заправо растакање државе Србије.

Управо због тога се у јавности ЕУ пре свега Немачке шири јавно мнење да Европска комисија отвори приступне преговоре Албаније Европској уније, које Брисел сматра добрим путем.

Дневник „Велт“ поводом посете албанског премијера Едија Раме Берлину пише да „Рама, номинално социјалиста, који је на власти од 2013, а прошле године је на изборима освојио апсолутну већину, заиста има чиме да се подичи“ пошто „привреда бележи раст, Тирана добија бљештаве нове фасаде, у току је хитна реформа правосуђа коју тражи ЕУ, а прошле недеље је Европска комисија препоручила да са Албанијом почну претприступни преговори.

Сличне оцене стижу и за Црну Гору где је нови–стари председник Црне Горе Мило Ђукановић повољни играч за ЕУ као савезник ЕУ преко НАТО као што је и Албанија.Сви путеви у ЕУ прво воде кроз НАТО и америчку препоруку а онда и преко утицаја и интереса Немачке и Француске .Спољна политика ЕУ која је политички аморфна и представља „амалгам“ утицаја САД кроз НАТО и моћи Немачке и Француске од Балкана тражи да се Русија истисне односно редукује њен утицај на Балкану.

Албанско питање на Балкану и ЕУ?

Тако се „лицитира“ са статусом у ЕУ и БЈР Македоније која сада води дипоматију са Грчком око промена назива државе и афирмисања државе као двонационалне заједнице Македонаца и Албанаца.Албанија је битна за уравнотеженост Kосова и Македоније на Балкану и балансирања са исламизомом на Kосову .Пут БЈР Македоније води и преко Албаније и Kосова односно извесне федерализације и дефинисања БЈР Македоније по моделу Белгије или Швајцарске кроз кантонални систем.Албанија је важна за интересе САД и НАТО, а ДW наводи да минхенски дневник „Зидојче цајтунг“ преноси „занимљиве речи“ албанског премијера који је поручио да „када би у Немачкој само канцеларка одлучивала, не би било много проблема“, мислећи на отварање претприступних преговора.

“У Бундестагу има посланика који морају да буду убеђени на основу чињеница и резултата“, казао је Рама..Државе Балкана које аплицирају за ЕУ које се ослободе утицаја Русије биће у приоритету.За сада су то Црна Гора и Албанија..Позиција Србије је неизвесна у ЕУ бз обзира на отварање и затварање поглавља исве похвале које долазе из Брисела,Берлина.Признање Kосова и „хармонизација“ спољне и безбедносне политике са ЕУ су „услов свих услова“.

То важи и за однос Србије према БИХ и Републици Српској, и фазно напуштање „заштитничког“ става Србије према Републици Српској.Ако и буде правих понуда за Србију, односно ако испуни шта се од ње тражи могуће је приступње ЕУ до 2028 године .Нико не зна шта ће бити са Европом и ЕУ ,али и Србијом до 2028 године а улози и захтеви су велики.