Очи су моје мутне од дима
(Народна песма и романса; пева: Милош Милошевић, свирају: оркестар Микија Митровића)

Очи су моје мутне од дима, крчма се затвара
Вино ми одузе снагу и разум, душа је заспала
Не могу више право да ходам
Ноге су моје дрхтаве две
Љубав од мене направи роба
Јер та ми жена однесе све

Лутам сад лутам, док зора долази
Дрхтаве ноге једва ме носе, живот ми пролази
Ти страшна жено гдије че ти душа
Дал ћеш још иком нанијети јад
Због тебе морам вјечно да патим
И да сам стално пијан ко сад

За мене више утијехе нема, нема ни љубави
И задњи дијелић уморне снаге, ја дадох тој жени
Волим је волим ко очи своје
Зато ми она наноси јад
И мој је живот играчка њена
Са мном ко с лутком игра се сад

Лутам сам, лутам, мењам кафане, кад зора долази
Дрхтаве ноге једва ме носе, живот ми пролази
Ти страсна жено, где ће ти душа,
дал’ ћеш још коме нанети јад
Због тебе морам проклет да патим,
и да сам стално пијан к’о сад (2Х)…

Ознаке: Милош Милошевић, народна песма, оркестар Микија Митровића, Очи су моје мутне од дима, песма за лаку ноћ, романса