Прочитај ми чланак

СРБИ ИЗ РАСЕЈАЊЕ ЈАСНО ПОРУЧИЛИ ПОЛИТИЧАРИМА: Не праштамо издају земље!

0

Покрет родољуба дијаспоре и отаџбине (РОД) одржао је 10. априла у манастиру Милешева оснивачку скупштину и том приликом донео Декларацију о заштити Косова и Метохије. Један од оснивача Покрета и члан Председништва јесте и Ђуро Плавшић, успешни привредник, хуманиста и активиста из Берлина, где живи од 1979. године.

Покрет РОД, објашњава Плавшић за „Вести“, настао је из иницијативе делегата Скупштине дијаспоре, који желе да власти Србије коначно почну да спроводе законе које су сами донели. У овом тренутку рад Скупштине дијаспоре је тотално блокиран јер се не примењују усвојени прописи.

Фото: Приватна архива

– Ми смо у Скупштину дијаспоре бирани од људи из наших изборних јединица и желимо да коначно добијемо место које нам припада у парламенту и Влади Србије. Да коначно ти људи који су нас бирали могу да остваре своја права и интересе, а не да дијаспора буде актуелна само када дођу избори или када треба послати материјалну помоћ. За сада смо независан покрет који окупља родољубе како из дијаспоре, тако и из матице.

Шта садржи Декларација коју сте усвојили у манастиру Милешева?

– У Декларацији инсистирамо на заштити нашег живља на Косову и Метохији. Захтевамо да се што пре врате наше војне и полицијске снаге, а не да српски народ живи као у гету без слободе кретања. Одлучно инсистирамо да власти хитно прекину бриселске преговоре и да се сви преговори врате под окриље УН уз примену Резолуције 1244, која је једини легитимни оквир за било какве даље разговоре. Свим српским политичарима јасно стављамо до знања да нећемо дозволити одстрањење Косова и Метохије или било ког дела других територија Србије и да то дијаспора никада неће прихватити. Декларација је донета и прихваћена у име пет милиона Срба који живе ван своје матице.

Стипендије за младе

У програму Покрета РОД између осталог стоји да планирате стипендирање и спонзорисање младих из дијаспоре и њихово активно укључивање за помоћ матици Србији.

– То ће се спроводити кроз наше савете као што су економски савет и онај за очување културне баштине и други. Имамо огроман број образованих људи, научника, уметника, спортиста који су и те како остварени. Сви они желе да помогну својој отаџбини. Дијаспора може много да помогне тамо где је Србија у временском заостатку за другима.

Објасните шта то конкретно значи?

– Желимо да спречимо да било ко од српских политичара стави потпис на отцепљење неког дела српске државе, у овом тренутку је то Косово и Метохија. Уколико дође до тога, што није искључено у блиској будућности, упозоравамо све наше политичаре да је Декларација донета у складу с међународним правним актима и да самим тим омогућује да, ако било ко спроведе такав издајнички акт, буде кривично гоњен и у будућности! Дакле, ову Декларацију донели смо у име српског расејања и Срба у окружењу, најпре као упозорење свим политичарима, а затим и као аманет нашој деци и унуцима да нико ко отцепи део сопствене територије неће проћи некажњено.

Да ли сте имали било какве контакте са представницима власти везано за ову тему?

– До сада нисмо имали никакве званичне контакте са руководством наше земље, а да ли Декларација може да утиче на њихов став остаје само да нагађамо. Понављам да је Декларација правни акт и упозорење онима. који се нађу на страни стола где је застава Србије да не смеју прихватити отцепљење било ког дела државне територије!

Планирате ли лобирање у корист српских интереса?

– Са лобирањем смо већ започели, а следи и упућивање Декларације на много политичких адреса широм Европе и шире. Верујем да Декларација ипак неће остати мртво слово на папиру јер мислим да у Србији ипак још има одговорних политичара којима је стало до заштите националних интереса.

Сматрате ли да ли је огромна снага дијаспоре употребљена и третирана на прави начин у матици?
– Нажалост, није! Искуство ме је учврстило у уверењу да дијаспору треба искористити у економском смислу. За инвестициона улагања, а не као до сада само за пропаганду у предизборној кампањи и куповину социјалног мира. Велики број грађана има неког у иностранству ко шаље одређене износе и помаже им да преживе. Права ствар би била када би се Влада Србије организовано, са добрим планом, укључила у искоришћавање свих потенцијала расејања, у знању, економији и свему другом.

Веома сте цењен привредник у Немачкој. Је ли по сваку цену треба јурити инвеститоре који ће отварати фирме уз обилне државне субвенције?

– Наравно да нисам против страних и великих инвестиција, али под реалним и корисним условима. Међутим, водим се оном народном – уздај се у се. Србија првенствено мора да се окрене стварању здраве економске климе за развој малих и средњих предузећа. Често у разговору са људима у отаџбини сазнајем да они не знају шта значи у правом смислу те речи инвестирати у једној одговорној економији. Људи једноставно људи крећу у бизнис а да нису довољно информисани. Циљ су инвестиције на дуге стазе, не треба улагати неколико месеци по принципу зарађујем, узимам новац, а онда падам у дугове. Проблем у матици је недостатак информација. У Немачкој се можете темељно известити о улагањима у одређену грану пословања, о свим правима и обавезама, па тек онда кренути у самостални посао. Економије свих западних земаља почивају на малој индустрији.

Шта може даље да се очекује од Покрета родољуба дијаспоре и отаџбине?

– РОД ће прерасти у политичку партију уколико нам Влада Србије не омогући да делујемо у складу са донетим законима о дијаспори. Уколико се Скупштина не избори за активно учешће у јавном и политичком животу Србије, РОД ће морати кроз легалне токове политичког система да захтева оно што дијаспори припада. Борићемо се да цела дијаспора буде једна изборна јединица, да не буде да нас нема довољно пријављених за изборе. Тражићемо да имамо у Скупштини Србије своје представнике, минимално по истом принципу као што их добијају националне мањине. Сложићете се да је некоректно да у матици већа права имају мањине од Срба из дијаспоре.

Не улазити у ЕУ по сваку цену

Какав је Вас став о уласку Србије у ЕУ?

– На ово питање би најлакше било одговорити када би српски политичари најпре искрено рекли грађанима Србије шта Европска унија од њих тражи и шта им нуди. Мислим да наши политичари нису искрени према свом народу и неће ништа да му кажу. Србија и у овом случају мора да има алтернативу исто као што и сваки добар домаћин увек има алтернативу у вођењу свог домаћинства. Увек мора постојати план А и план Б. Србија треба да уђе у ЕУ само ако види просперитет у њој, али мора да има и и алтернативу. Не може се ићи у нешто по сваку цену.