Прочитај ми чланак

И ДРАЖА ЈЕ ТРАЖИО ДА САВЕЗНИЦИ БОМБАРДУЈУ ЈУГОСЛАВИЈУ, али само војне циљеве

0

Прошао је још један Ускрс у коме смо се подсећали на савезничко бомбардовање Београда на захтев партизанског вође Тита, антиспрског зликовца. Те 1944. године Београд је бомбардован 11 пута а бомбардовање на Ускрс је било заиста брутално. Да је Србима "вољени Маршал" нанео историјске ударце од којих се никако не опорављамо, не треба посебно доказивати, али:

Само од марта 1942. до 23. новембра 1943. командант војске у отаџбини Дража Михајловић послао је 36 депеша Влади у Лондону са захтевима за бомбардовање од којих су се многи и десили. На пример, само Марибор је бомбардован19 пута.

О свему томе се може прочитати у обимној студији др Милана Терзића из Војноисторијског института, са детаљним позивањем на документе: „Југословенска краљевска влада, генерал Драгољуб Михаиловић и савезничко бомбардовање циљева у Југославији 1942-1944. године“

Ево малог одломка:

„Циљеви чије је бомбардовање тражио Михаиловић, како би се дестабилилизовао непријатељ, били су уопштено војни циљеви: Марибор, Цеље, Крањ, Метковић (главни италијански саобраћајни чвор), Омиш (електрична централа), Загреб, Мостар (усташки северни логор), Љубушки, непријатељске колоне од Бихаћа ка Книну, Грачацу, Бенковцу, Шибенику и Задру, Перковић, Сињ, Дрниш, Бор, Београд (Савски мост, мост на Дунаву према Панчеву, пут Земун-Београд, фабрике Икарус, Змај, Теокаревић, Рогожарски и Раковица, као и Топчидер и Ташмајдан), Трепча, Сипски канал, пут Панчево-Вршац, Сићевачка клисура, Параћин (фабрика Теокаревић), Јагодина (фабрика Клефис), Ниш (железничка станица), насеља пречанских Немаца, итд. Највише је било захтева за бомбардовање циљева у Београду (13 захтева), Борски рудник (11 захтева) и Метковић (4 захтева).“

Само у једној депеши Дража напомиње

„У једном захтеву за Београд (депеша бр. 2221) тражено је да се води рачуна и не бомбардује логор на Бањици због великог броја затвореника и да се приликом бомбардовања градова не врши ‘митраљирање’ јер страда цивилно становништво.“

Колико се о свему овоме зна у јеку тренутног ревизионистичког историјског лудила?