Прочитај ми чланакТрадиционални Београдски маратон је био и прошао, а репови су остали. И вуку се већ годинама. Овогодишњи, 31. био је најлошије организован откад се овом спортском манифестацијом наша престоница поноси.
Уместо да нашим улицама, као некад, трче светски познати маратонци, борећи се за награде, дошли смо у ситуацију да се брукамо пред светом и да се ми у Београду срамотимо некада великог спортског спектакла.
Београдски маратон је на путу да изгуби лиценцу због неисплаћених награда најбржим такмичарима. Због тога је време првопласираног Кристијана Стошића (резултат 2:45.23) у суботу поподне било пола сата спорије од најспоријег досадашњег победника. Ако се томе дода да Кенијци, традиционално познати, најбољи и најбржи маратонци, нису учествовали, долазимо до закључка да је манифестација пропала.
ОТКРИО ШОКАНТНЕ ДЕТАЉЕ Човић: Неко не баш голорук улазио је у судијске свлачионице у Подгорици https://t.co/qDz98esXhp
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 22, 2018
Дејан Николић, дугогодишњи директор Београдског маратона, кривац је зашто се више не поносимо трком од цркве Светог Марка до Теразија. На наша питања и позиве није одговарао, а дужан је да да објашњење откуд 2012. године дуг од 120.000 евра, који је пријавио у допису Александру Шапићу, тадашњем председнику организационог одбора. Тај дуг је данас нарастао на 250.000 евра! Николић, наравно, не жели да прича о проблемима, већ ствара вештачку слику да је Београдски маратон успео и да треба да му се дивимо, иако је он главна кочница и човек који је крив што је ово такмичење изгубило сваку вредност и кредибилитет у нашој земљи, наравно и шире.
