Прочитај ми чланакПо завршетку сусрета телевизијски гледаоци могли су да чују и „објашњење” једног од организатора како су химну изложили порузи заправо неки фудбалски навијачи, док овакве испаде никада не праве они који долазе на одбојку.
У финалу првенства Србије за одбојкаше 12. априла у Новом Пазару је одиграна трећа утакмица између Новог Пазара и Војводине, која је после прва два сусрета у Новом Саду повела са 2:0, док првак постаје екипа која постигне три победе. Ова, трећа утакмица доигравања, завршена је убедљивом победом домаћина, а обележена је и озбиљним изгредом новопазарских навијача. Они су интонирање химне Републике Србије пред почетак сусрета пропратили звиждањем и остали да седе на својим местима исказујући на тај начин своје „поштовање” према земљи чији су држављани и у којој живе.
По завршетку сусрета телевизијски гледаоци могли су да чују и „објашњење” једног од организатора како су химну изложили порузи заправо неки фудбалски навијачи, док овакве испаде никада не праве они који долазе на одбојку.
Тешко да би то моглo умирити и утешити оне који још памте утакмицу одиграну пре неколико година, када су се у Новом Пазару састале одбојкашке репрезентације Србије и Турске, а Новопазарци (вероватно опет исти „фудбалски” навијачи) листом бодрили „своје” – Туркиње.
Случај новопазарског фудбалског аса Адема Љајића је нешто другачији, али такође повезан са „Боже правде”. Он, истина, није звиждао химни, није седео док се она изводи, већ је само одбио да је пева са својим друговима из репрезентације пред почетак утакмице. Тренер Синиша Михајловић му се после тога захвалио на његовим лоптачким услугама, после чега је био обасут критикама са разних страна у коме му је замерено што нема разумевања за осећања даровитог фудбалера, тачније, за његов однос према химни Србије у којој је рођен и чији је држављанин. (Овде ми падају на памет моји рођаци и пријатељи који су се иселили у Канаду, а који без знања химне те државе нису могли да постану њени држављани.)
У нашој земљи, Богу хвала, богатој законима (али и знатно скромнијим степеном њихове примене) постоји је и закон по коме је тачно одређено када се изводи „Боже правде”: „Приликом међународних сусрета, такмичења и других скупова (политичких, научних, културно-уметничких, спортских и др.) и у другим случајевима ако њена употреба није у супротности са законом.”
Сем тога, што се такође не сме занемарити, химна се изводи уз одавање уобичајених почасти свих присутних (устајање, поздрављање и друго).
Као што смо видели, понашање новопазарске публике на утакмици одиграној 12. априла прилично је одударало од онога како је по замисли законодавца требало да изгледа, али се решење и за то одступање може потражити у Кривичном законику Србије. У његовој 17. глави набројана са кривична дела против части и угледа Републике Србије, а у 173. члану и последице по кривца:
„Ко јавно изложи порузи,Србију, њену заставу, грб или химну, казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.”
Засад нема никаквог реаговања надлежних, нико се од њих још није огласио, и, сва је прилика, то неће ни учинити, а још мање нешто предузети против изгредника који су извргли порузи „Боже правде”. Штета, јер су – захваљујући телевизијском снимку – лако могли да препознају звиждаче који заслужују примену закона, па затим да допуне затворе и државну касу. Остаје, међутим, бојазан да они неће ни покушати да примене закон, већ ће само саветовати телевизију да не преноси утакмице такозваног „високог ризика”, а организаторе да избегавају извођење српске химне.
О УЗРОЦИМА наших раздора https://t.co/cWeEAjyETO
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 19, 2018
P. S. У недељу, 15. априла одиграна је и четврта утакмица између Новог Пазара и Војводине. У њој су победили Новосађани и тако са 3:1 освојили првенство државе. Телевизијски пренос сусрета почео је (због кашњења претходног спортског догађаја) тек пошто су играчи већ почели загревање на терену, те се није могло закључити да ли је „Боже правде”, као и 12. априла, пропраћено звиждуцима.
