БЕОГРАД - Газдинство Николе Богуновића из Батајнице ове године проглашено је за најбоље на територији Београда. Дошли после "Олује", пре 23 године, из Бенковца, и успели... Кажу, најтеже је наћи пастире...

Ливада поред војног аеродрома у Батајници забелела се јуче као облак. Више од хиљаду оваца и јагњади безбрижно се играло и пасло траву. Њихов плес погледом је пратио газда Никола Богуновић (58). Његово газдинство је ове године проглашено за најбоље у престоници, пишу Новости.

Вишегодишње улагање и напоран рад су се исплатили, па ће он данас у Старом двору добија престижну Награду града Београда.
фото: Yоутубе Принтсцреен

– Долазиле су комисије из Министарства и градске управе. Драго ми је што је неко препознао рад моје породице – прича Никола. – Фарму одржавам са синовима. Овог тренутка две штале су пуне – имамо 960 оваца и више од 500 јагњади.

Слично газдинство Богуновићи имају и на обронцима Фрушке горе, и штале на тој фарми желе да напуне козама.

– Пре 23 године, у време „Олује“, као избеглице смо дошли из Бенковца. Било нам је тешко. У почетку смо се бавили грађевином, а потом угоситељством. Ово је коначно нешто за душу – прича Никола, док се жуљевитим рукама трља по бради.

Главни „оперативац“ на имању је Николин син Далибор (36). Он је и мотивисао оца да пре четири године купи газдинство на Фрушкој гори и 50 хектара пашњака. Тако се потпуно окренуо пољопривреди, и није жалио новца да квалитет грла буде врхунски.

– Обилазим пољопривредне сајмове у Европи. Прошле године сам у Паризу купио 17 овнова и 28 оваца сорте ил де франс. У нашим шталама налазе се и два шампионска овна, и сваки од њих је плаћен 5.000 евра – прича Далибор.

За прехрану животиња потребно је обезбедити 2.800 килограма силаже и сена.

Како кажу Богуновићи, продају око хиљаду јагњади годишње. Један број је намењен печењарама, а одређена количина се оставља за приплод.

Газда Никола каже да животиње траже доста пажње, од квалитетне исхране и ветеринарске неге, па до тога да се сваког дана истрче по ливади.

– Тешко је наћи пастире. Нико неће овај посао иако је добро плаћен. Једно време, када је стадо било на Фрушкој гори, раднике сам свакодневно довозио из Батајнице, јер нико из околних села није хтео да ради посао чобана – прича наш домаћин. Награда Града Београда је потврда да раде добар посао и још један је подстицај за проширење капацитета.

Невероватан је призор како један пас контролише хиљаду грла на отвореној ливади. Николин црни овчар то ради с таквом лакоћом да то боље не би радило десет људи.

– Веома је брз, зна како да потера овце. И на Фрушкој гори, у шуми, зна како да контролише сваку животињу – прича Никола.

Деца се одушеве кад виде овцу и козу, а највише воле магарца!

Никола и Далибор Богуновић воле када им неко дође у посету. Најдражи гости су им малишани из оближњег вртића.

– Деца у граду не знају како изгледају овца и коза. Одушеве се када виде јагњад и јариће, а највише воле да се играју с магарцем – прича Далибор.

Извор: Kurir.rs/Večernje novosti/M.T.Kovačević

Ознаке: Батајница, газдинство Николе Богуновића, економија, пољопривреда, узгој оваца