Прочитај ми чланакНа председничким изборима у Црној Гори је победио вечни вођа ове мале балканске земље, кандидат Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић. Човек који је Црну Гору увео у демократију, слободу и независност, угурао је у НАТО пакт и чврсто корача ка Европској унији, на председничким изборима је освојио 53,8 посто гласова, саопштио је Центар за демократску транзицију, преносе агенције.
Није јасно има ли Црна Гора или нема Централну изборну комисију и што то “урби ет орби” има објављивати ЦДТ којег плаћају влада Сједињених Држава, Краљевина Холандија и “Фондација браће Рокфелер”? ЦДТ је уједно послао и своје активисте како би надгледали да избори буду “демократски и поштени” и како се случајно не би догодило да дође до нежељеног исхода, што је било немогуће.
Кандидат већег дела опозиције Младен Бојанић освојио је 33,5 посто гласова, а кандидаткиња Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић 8,3 посто.
Било је осталих кандидата и тако је Марко Милачић добио је подршку 2,7 посто гласача, Хазбија Калач 0,8, а Василије Миличковић и Добрило Дедеић по 0,4 посто, јавила је агенција Анадолу. Опет према подацима невладиних организација, гласало је око 64 посто бирача.
У понедељак, дан после избора, је у коментару о Црној Гори, обзиром да су у Европи у овом или оном облику од краја Хладног рата без прекида на власти само Александар Лукашенко и Мило Ђукановић, један од хрватских аналитичара рекао „како Ђукановић у одређеном смислу јесте аутократ, али чини праве кораке за своју земљу, што би значило улазак у НАТО и Европску унију, стога његову вечну владавину треба гледати у том светлу и не треба је осуђивати”.
Ко је уопште Мило Ђукановић?
У свакој уређенијој земљи би на темељу међународне правне сарадње одавно био на робији и служио дугогодишњу казну затвора због удруживања и вођења криминалне организације мафијашког типа, што би у италијанском казненом праву биле оне криминалне организације које имају пирамидалну структуру и с врха се, као у војсци, преко уског круга одабраних људи, који потом надзиру градове и округе, где су намештени шефови кланова, на крају командује све до појединаца на терену, од којих свако има сво задатак.
Није то ништа ново, иако су медији мало искривили криминалну биографију Мила Ђукановића и годинама понављају како је оптужница за криминалну сарадњу с мафијашким организацијама Sacra Corona Unita и Camorra одбачена због дипломатског имунитета, што је деломично истина, али не онако како су приказивали медији и политичари који су Ђукановића држали на слободи. Фасцикла с доказима о операцији “Монтекристо” и како се у Швајцарској пратио траг милијарде долара зараде од илегалне препродаје цигарета кроз такозвану операцију “Montenegro Connection” и даље скупља прашину у државном тужитељству у Барију.
Ђукановић је на свом дугом путу, током којег ужива апсолутну власт, постао марионета која у сваком тренутку може завршити иза решетака. У животу и на власти га још само држи оданост Западу, чињеница да је Црну Гору под сваку цену угурао у НАТО пакт, да ће земљу увести у ЕУ и испунити апсолутно сваку заповест својих господара. У супротном ће, као у стрипу Алан Форд, бити довољно да “Број Један” одлучи посегнути за својом бељежницом и доказима против њега и његових сарадника, што би био крај његове слободе и политичке каријере. Стога је логично да се Ђукановић, све и да је хтео, не може понашати другачије.
Међутим, ипак је нужно отворити питање како човек за којег постоје непобитни докази да је суделовао у међународној криминалној афери и који иза себе има крвави траг ликвидација у којима су животе изгубили Горан Жугић, Дарко Распоповић, Баја Секулић, Оразио Поро, Душко Јовановић, Иво Пуканић и ко зна ко све не, може бити председник једне европске земље? Једноставно, он је тамо постављен с одређениом задатком, коју успешно спроводи, док на том путу има подршку невладиних организација и прозападних медија.
Први посао Мила Ђукановића је био онај председника Владе Црне Горе. Председник је или премијер већим делом од скоро три деценије каријере. Док себе приказује као прогресивног и прозападног лидера, који је недавно помогао својој земљи у прикључењу НАТО савезу и њеном путу ка придружењу Европској унији, изградио је једну од најпосвећенијих клептократија и рајева за организирани криминал у свету.
Нови председник Црне Горе никада није био ослобођен оптужби за криминалне операције које је водио са Coronom Unitom и напуљском Camorrom, као што су писали разни новинари у региону, углавном режимских и плаћеничких портала и медија.
Апсолутна лаж је да су оптужбе повучене одлуком италијанског тужитељства, без икаквог позивања на имунитет од стране Ђукановића, који је, наводно, “добровољно пристао да буде испитан у том случају, иако на то није имао законску обавезу”.
У 408 страница налази се доказни материјал у виду снимљених телефонских разговора, изјава покајника и налаза судских истражитеља о деловању једне од најсофистициранијих мрежа организираног криминала која је повезивала југ Италије и Црну Гору Мила Ђукановића.
Службени спис од преко 400 страница, којима Direzione Investigativa Antimafia (ДИА) описује сва криминална дела ове хоботнице, на страници 286 каже:
„У положају осумњиченог Мила Ђукановића, процијењеном на страници 234 до 250, те захтеву за применом мера притварања судија тврди: „Сада, дакле, видевши целину питања с обзиром на положај Мила Ђукановића, нећемо вршити процену треба ли или не поступити у складу с чланком 273 Закона о казненом поступку и применити опште мере предострожности. Чак и да постоје основе за даљњи поступак, како тражи државни тужитељ, захтев против осумњиченог свеједно не би могао бити прихваћен, обзиром на имунитет којег према међународном праву ужива Мило Ђукановић, шеф стране државе у својству председника Црне Горе, која је саставни део међународно признате Савезне Републике Југославије.”
У одређеном смислу је истина да се Ђукановић није позвао на дипломатски имунитет у овом врло сложеном поступку, али му је он додељен од стране суда.
ТЕРАЗИЈСКИ ЦРНОГОРЦИ У БЕОГРАДУ – где им је домовина (отаџбина)? https://t.co/q9t0qkTJDo
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 16, 2018
Канцеларија судије истражног поступка (ГУП) у Италији је сам проценио како неће ни оцењивати има ли или нема основа за притварање Ђукановића, како предвиђа чланак 273 Закона о казненом поступку Републике Италије, „обзиром да осумњичени ужива дипломатски имунитет”. Одличан разлог за амнестију и величање лика и дела некада друга, касније великог пријатеља Владимира Бокана, убијеног 2000. у Атини, Слободана и Марка Милошевића, па чак ни Жељка Ражнатовића Аркана, а сада угледног “господина” председника Мила Ђукановића.
Потом на 290 страници истог списа италијански ГУП се наводи:
„Мило Ђукановић је имун од казненог прогона, јер као председник Републике од јануара (сијечња-)1998. године до 2002. године ужива имунитет у складу с међународним правом као и сви други председници држава. Такође, будући да је обичај да се имунитет према међународном праву, како је потврђено Законом Међународног суда правде (Иц), протеже и на председнике влада и министре спољних послова, након што је Ђукановић био премијер Црне Горе од 02. 15. 1991. до 01. 15. 1998, што је датум престанка када ступа на дужности председника Републике до данас, он је имун од казнене јурисдикције у целом проматраном раздобљу у овом поступку.”
Занимљиво је да читајући прилично опсежан правни спис, што је вероватно мало ко учинио, испада да Ђукановићу нису сметали ни комунисти, ни Милошевић и његов клан, ни српски националисти, нити људи из српског криминалног миљеа, све док га нису ухватили италијански истражитељи. Тек након те афере он одједном постаје “заговорник западне демократије и атлантистичких идеја”.
Није ни чудо, чланак 416. бис, Казненог закона Републике Италије, за става 1. предвиђа казну затвора од 7 до 12 година, а став 2. од 9 до 14 година, док су се црногорском премијеру на терет стављали и став 3., 4. и 5. споменутог закона, али и посебно отеготне околности из чл. 61. став 2. и 10. и чл. 112. став 1., 2. и 3.
Да појаснимо, 416. бис став 1. и 2. предвиђа темељну казну само за удруживање у злочиначку организацију мафијашког типа, а се онда редом, узимајући у обзир отежавајуће околности, увећава казна за свако поједино казнено дело, прање новца, шверц цигарета, трговину људима и што све већ стоји у спису. У оваквим поступцима првоосумњичени, ако су били правоснажно осуђени, ретко су добивали казне затвора мање од 20 година, неки чак по неколико доживотних робија, ако им је доказана и умешаност у убојства. Стога је сасвим разумљиво што је премијер Ђукановић доживио “обраћење” и угледао сунце на Западу. Заправо, њега можемо разумети, јер је он само човек од крви и меса којем се не иде у затвор, док НАТО и Вашингтон за њега још увек имају “лек” у прашњавом спису који не застаријева.
Оригинални спис Централне управе за истраге против мафије Оперативног центра у Барију из 2005. године у ПДФ формату можете прочитати овде.
