Прочитај ми чланакУ Стразбуру у уторак представљен извештај о напретку Западног Балкана, француски председник поставио рампу. Затражио реформу Уније, па тек онда проширење
ПОДРЖАВАМ вољу да интегришемо Западни Балкан у ЕУ, да он остане усидрен у европском пројекту. У супротном, очигледан је геополитички ризик да се регион окрене ка Турској или ка Русији, или да се уруши у сопственим поделама. Међутим, заступаћу проширење ЕУ на Балкан тек када реформишемо саму Европу.
Фото: Синхуа
Ову поруку да сада није време да се примају нове чланице послао је у уторак Емануел Макрон у обраћању у Европском парламенту у Стразбуру, где су представљани извештаји Европске комисије о напретку земаља региона. И, док су балканске државе очекивале да са тог састанка буде послата недвосмислена порука да нису заборављене, Макрон им је европска врата, ипак – притворио:
– Европа већ тешко функционише са 28 чланица и не може тек тако да сутра пређе на 30 или 32 чланице, а да остане при истим правилима.
Макронове поруке уследиле су после упозорења шефа Европске комисије Жан-Клода Јункера да би ЕУ требало да се шири на Балкан, како би се избегао ризик новог рата у региону:
– Ако се Европа не отвори за земље у овом сложеном и трагичном региону, ризикује повратак на ратове и сукобе из деведесетих – био је јасан Јункер.
После размене мишљења у Европском парламенту, европска шефица дипломатије Федерика Могерини и комесар за проширење Јоханес Хан представили су Пакет проширења ЕУ 2018, у оквиру којег је и извештај ЕК о напретку Србије.
Констатовано је да је наша земља, заједно са Црном Гором највише напредовала, да је највећи помак остварен у економским реформама, али је и овог пута наглашено да су највећи изазови на европском путу владавина права и нормализација односа са Косовом.
Могеринијева је, осврћући се на наступ француског председника, рекла да јој је драго што се питање уласка нових земља чланица повезује с питањем будућности Европе:
– Ако ова два процеса иду паралелно, то је добро. Можемо да нађемо добре и креативне начине да се заједно крећемо напред. Не бих била изненађена да, ако се икада нађемо у тзв. Европи у две брзине, да неке од тренутних земаља чланица буду у другом кругу, а неке од могућих будућих чланица у првом.
Она је истакла да је оптимиста кад је реч о постизању правно обавезујућег споразума између Београда и Приштине о нормализацији односа. Позвала је на примену свих досад постигнутих споразума, укључујући и формирање ЗСО, уз напомену да ће управо на томе бити заснована кредибилност нове фазе дијалога.
И европски комесар за проширење Јоханес Хан не види ништа спорно у Макроновим ставовима:
– Пре него што се ЕУ прошири, мора да постане јача. То није у контрадикцији.
Приликом усвајања извештаја, Могеринијева је истакла да је Западни Балкан Европа и да ће бити део будућности ЕУ, али и поновила да је то процес заснован на јасно утврђеним правилима.
БРНАБИЋЕВА: ОТКУД НАПРЕДАК ОКО ЗСО?
ИЗВЕШТАЈ Европске комисије је добар и позитиван за Србију. Борићемо се да што боље испунимо препоруке, како би био остварен што већи број поглавља у преговорима са ЕУ – поручила је у уторак премијерка Ана Брнабић, након што јој је у Влади шеф делегације ЕУ Сем Фабрици уручио извештај ЕК. – Највећи напредак Србија је остварила у области економије, а у извештају се констатује и известан напредак у владавини права, борби против корупције и организованог криминала.
Премијерка је навела да ју је запањило што је у извештају ЕК препознала напредак Приштине у оснивању ЗСО, а да истовремено не препознаје да је Србија усвојила тужилачку стратегију за ратне злочине и уставне амандмане.
Фабрици је оценио да извештај потврђује посвећеност Владе Србије европском путу.
ПРЕГОВОРИ СА СКОПЉЕМ И ТИРАНОМ
У ПАКЕТУ проширења ЕУ 2018, који су у Спољнополитичком одбору Европског парламента представили Федерика Могерини и Јоханес Хан, између осталог се наводи:
ЦРНА ГОРА – Даље напредовање Црне Горе у приступним преговорима са ЕУ зависиће од постизања опипљивих резултата у слободи изражавања и медија, борби против корупције и организованог криминала. Црна Гора до сада је отворила 30 поглавља и привремено затворила три.
БиХ – Тражи се да власти БиХ хитно усвоје циљану изборну реформу да би се кренуло у примену одлука Уставног суда о Дому народа Федерације БиХ.
МАКЕДОНИЈА И АЛБАНИЈА – Европска комисија препоручила је отварање приступних преговора с Македонијом и Албанијом.
ПЛУС ЗА УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ О КиМ
* БРИСЕЛСКИ ДИЈАЛОГ – Србија мора да начини додатне напоре на имплементацији већ постигнутих споразума о енергетици, мосту у Косовској Митровици, заједничком управљању прелазима и признавању диплома, и да допринесе стварању услова који ће водити пуној нормализацији односа са Косовом, а који ће бити дефинисан правно обавезујућим споразумом – стоји у извештају ЕК о напретку Србије, али без прецизирања рокова.
РУШЕ ГРАНИЦУ ДО "ИСТОЧНОГ КОСОВА": Шта је позадина нових америчко-албанских претњи? https://t.co/leAipuGVFF
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 17, 2018
Иницијатива председника Србије Александра Вучића да покрене унутрашњи дијалог о Косову оцењена је као добродошла, а Србија се позива да настави са позитивном улогом коју има у региону у циљу побољшања регионалних веза и очувања стабилности.
* СПОЉНА ПОЛИТИКА – Још једном је наглашено да Србија мора да настави постепено усклађивање спољне и безбедносне политике са ЕУ.
* ЕКОНОМСКЕ РЕФОРМЕ – Србија је добила похвале за решавање буџетског дефицита, за обуздавање инфлације и побољшање услова на тржишту рада. Констатовано је да економске реформе настављају да дају резултате, посебно у области макроекономске стабилности земље, али и да су велике структурне реформе јавне администрације, пореских власти и државних предузећа и даље некомплетне.
* ВЛАДАВИНА ПРАВА – Известан напредак, како наводи ЕК, забележен је у области владавине права, посебно у погледу смањења броја старих случајева и мера за усклађивање судске праксе. Напомиње се и да Србија мора да „појача напоре када је реч о слободи изражавања, јачања независности и укупне ефикасности правосудног система, као и да обезбеди одржив напредак у борби против корупције и организованог криминала.
* ЗАШТИТА МАЊИНА – Од Србије се тражи да побољша положај најдискриминисанијих група, попут Рома, ЛГБТ популације, особа са инвалидитетом, ХИВ позитивих, социјално угрожених, уз поруку да се закон о родној равноправности мора усвојити. Позитивно је оцењен ангажман у управљању миграционом и избегличком кризом.
