Прочитај ми чланакЗашто је недавно емитован филм о руском председнику за многе лекција о родољубљу. Путин борце против терориста сматра херојима, а бивше српске власти слале их у Хаг
ЗАШТО је Владимир Путин, не само у својој земљи, постао пример председника великог патриоте, и како је на своју страну привукао огромну већину руских родољуба, који својевремено нису могли да „смисле“ Бориса Јељцина, одговор су могли да добију сви они који су недавно на телевизији гледали филм “Председник Путин”.
Многима су остали у сећању кадрови у којима Путин одмах након именовања, последњег дана 1999. године, одлази међу своје војнике у Чеченију, да с њима дочека Нову годину, или обилази место иза непријатељских позиција, где су 2000. године у једном боју погинула 84 војника и официра десантних јединица из Пскова.
Јељцин је увукао земљу у рат на Кавказу, а Путин је својом упорношћу успео да прво ликвидира вође теророриста и њихове компањоне плаћенике из арапских земаља, а онда и да региону донесе миран живот.
КРВАВА битка на коти 776 у Чеченији, која се помиње у филму о Путину, трајала је само два дана, али се по јунаштву може упоређивати са борбом српских војника на Кошарама, на граници са Албанијом. Да подсетимо, на Кошарама је крвопролиће трајало од 9. априла до средине јуна 1999. Тада је на страни шиптарских терориста била и регуларна армија Албаније, а имали су и помоћ НАТО.
Ипак, из филма о руском председнику се лако уочава битна разлика између њега и бивших српских власти. Путин је браниоце Русије прогласио херојима, а бивша владајућа гарнитура српске генерале послала је у Хаг. Управо то, све до данас, многи у Русији не могу да схвате – зашто је бивше руководство Србије спровело у Хаг генерале који су бранили своју земљу. Американци и њихови сателити су и терористе на Кавказу називали борцима за слободу, или у најгорем случају устаницима. Било је претњи да ће и за рат на Кавказу бити међународни суд, али Запад је од тога одустао јер му је било јасно да ниједног свог хероја Путин неће предати никаквом суду.
Шта се догодило на коти 776 и како је погинула готово цела чета ваздушно-десантне дивизије из Пскова у току другог рата у Чеченији? У фебруару и марту 2000. водиле су се жестоке битке са чеченским верским фанатицима и плаћеницима из арапских земаља које је предводио по злу чувени Хатаб. Са њима је био и злогласни терориста Шамиљ Басајев, који се прочуо по заузимању болнице у Буђоновску, на југу Русије, где је држао таоце од 14. до 19. јуна 1995.
Пошто више нису могли да бране место Шатој, око 2.500 муслиманских фанатика кренуло је у повлачење преко планинског превоја. У рејону чеченског града Аргуна, на коти 776, група од стотинак руских војника ушла је у бој са вишеструко бројнијим чеченским терористима и плаћеницима. Неравноправна битка је почела по подне 29. фебруара и трајала је до зоре 1. марта. Због лошег времена, опкољеним руским војницима није могла да прискочи у помоћ авијација.
ЈЕДАН од шест преживелих војника Андреј Поршњов је касније испричао да су их чеченски терористи нападали у таласима вичући “Алаху акбар”. Није их могла зауставити ни руска артиљерија. Опкољенима су покушали да помогну и руски војници из друге чете, који су били на суседној коти. Кад су видели да не могу да одбране положај и да су у окружењу, капетан В. Романов дао је координате артиљерији да отвори ватру на своје положаје. Чечени су 1. марта 2000. око пет сати ујутро заузели коту и успели да изађу из Аргунске клисуре.
У бици на коти 776 погинула су 84 војника, од којих је било 13 официра. Преживела су само шесторица. Касније је сва кривица била сваљена на неког пуковника Јурија Мелентјева, који је издао команду да се заузму кота и врх Исти Корд. Мелентјев је 2002. године умро од инфаркта, али док је био жив бранио се да га неправедно оптужују. О узроцима погибије војника својевремено се много расправљало, а и данас се говори о томе.
Многи су постављали питања како се могло догодити да у једном боју изгине толико елитних бораца и зашто су добили нереалан задатак да зауставе двадесет пута бројнијег противника. Било је разних оптужби – од незнања официра да руководе акцијом у тим условима, па до сумњи да их је неко издао и саопштио противницима куда се кретала несрећна Шеста чета. Генерал Генадиј Трошев у својој књизи “Мој рат – чеченски дневник рововског генерала” писао је да је од 29. фебруара до 1. марта артиљерија испалила око 1.200 граната на непријатељске положаје ка коти 776. А тадашњи министар одбране Русије Игор Сергејев је тврдио да чети нису могли да пошаљу појачање због јаке ватре коју је отварао непријатељ.
СУСРЕТ СВЕ ИЗВЕСНИЈИ: Хоће ли Путин за сусрет са Трампом изабрати Вашингтон или Београд https://t.co/BDEpDS4PPE
— СРБИН инфо (@srbininfo) 04. април 2018.
ПОСЛЕ те трагедије Путин је посетио Псков и срео се с породицама погинулих официра и војника и обећао им помоћ. Још док је трајао рат у Чеченији, Путин је посетио место погибије храбрих војника и официра на коти 776. Положио је цвеће, а касније је тамо направљен и споменик.
Да је врло храбар човек, Путин је показао првих година председничког мандата кад је посетио Дагестан, где су верски фанатици сепаратисти заузели више планинских села. Путин се сретао са младима и старима и објашњавао им да ће терористи бити поражени, а да је будућност и перспектива тог региона у оквиру Руске Федерације, што су му они и поверовали.
ПОУКЕ ИЗ БУТОВА, МЕСТА ГОЛГОТЕ
ОНИМА који су одгледали филм у сећање се урезала још једна сцена – посета некадашњем Бутовском полигону НКВД, претходнице КГБ, где је 1937. и 1938. стрељано 20.765 људи. То место недалеко од Москве многи називају руском голготом. Путин је први руски високи политичар који је са патријархом Алексијем 30. октобра 2007. био у Бутову на дан 70-годишњице масовног стрељања. Његова главна порука је била да се политички сукоби и неслагања у Русији никако не смеју претварати у крваве обрачуне.
Путин је том приликом политичка хапшења и стрељања оценио као посебну трагедију која се никада више не сме догодити и указао на то да су у време великих репресија погинули људи који су имали своје мишљење и нису се бојали да га јавно изнесу. “Био је то цвет нације”, рекао је Путин.
