Прочитај ми чланак

БЕОГРАД ЧУВА ДОКАЗЕ о злочинима хрватских католичких свештеника

0

Шта све садржи документација МСП и Војног архива: Тражили да се руше православне цркве и синагоге, масовно покрштавање Срба. Ватикански кардинал Еуген Тисерон сведочио о злоделима над Србима.

Записи о односима Независне Државе Хрватске и њених савезника, односно архива министра спољних послова НДХ Младена Лорковића, с посебним освртом на сазнања ватиканског кардинала Еугена Тисерона о почињеним злочинима свештеника католичке цркве, налазе се у Архиву Министарства спољних послова Србије – сазнају „Новости“.

Католички свештеници и усташе са нацистичким поздравом (Фото Архива Борбе)

Такође, ту је, између осталог, похрањена и лична преписка Крунослава Драгановића, главног човека задуженог за „пацовске“ канале којима су пребацивани усташки злочинци у земље Јужне Америке.

ГОДИШЊИЦА НДХ

* У уторак се навршава 77 година од формирања НДХ 10. априла 1941. Уз помоћ Хитлерове Немачке, НДХ је постојала под вођством усташког режима од 1941. до 1945.
** Тa творевина је у историји остала забележена по зверствима и геноциду које су усташе чиниле над Србима, Јеврејима и Ромима, а највеће стратиште био је логор Јасеновац, у коме их је убијено на стотине хиљада. НДХ је и једина нацистичка творевина у којој су били логори за децу.

Преписка министра Лорковића и кардинала Тисерона посебно је занимљива.

– Тисерон је ценио Србе. Био је војни свештеник на Солунском фронту, и отуда његова наклоност према Србима. Као утицајан и добро обавештен човек, знао је све што се догађало у НДХ, посебно шта су радили католички свештеници – кажу извори „Новости“.

Иначе, архивски материјал у Министарству спољних послова, који је ту пребачен 1946. године, до данас није пописан и систематизован, и није доступан јавности.

Један део те грађе пребачен је у Војни архив, где, такође, има докумената о понашању католичких свештеника у НДХ, и то у оквиру архивске грађе коју су партизанске јединице затекле у ослобођеном Загребу, а да је усташе пре тога нису однеле или уништиле.

Спасени фондови из НДХ похрањени су после Другог светског рата делом у Војноисторијском институту, у Београду, док је део чуван у депоу Министарства спољних послова и на крају пребачен у Војни архив.

– Међу документацијом на коју сам наилазио у Војном архиву налазе се, између осталог, различита наређења усташких власти да се сруше православне цркве и синагоге, као и да се прода тај грађевински материјал, затим захтеви бискупа и надбискупа којима траже брже покрштавање православног живља, или апели да им се дају кључеви закатанчених православних цркава да би могле да се користе у друге сврхе. Иако у мањем броју, има и писама католичких свештеника који се буне због малтретирања комшија Срба – каже историчар Александар Стојановић из Института за новију историју.

Према његовим речима, међу грађом су и најразличитија наређења власти усташким војним формацијама, део дипломатске преписке, документа о прогону Срба и њиховом насилном пресељавању, антисрпске и антисемитске уредбе, грађа која се односи на логоре, један број Павелићевих наређења, указа и говора из новина, плакати, као и изузетно раскошна књига нестандардно великог формата, у колору, издата на прву годишњицу формирања НДХ.

ПАВЕЛИЋЕВ „МЕРЦЕДЕС“ КОД ТИТА

У Загребу тврде да је у возном парку Јосипа Броза Тита завршила и луксузна „мерцедесова“ лимузина коју је 1942. поглавнику НДХ Анти Павелићу поклонио лично Адолф Хитлер. У тој лимузини Павелић се возио на паради у Загребу 1943. г., што је и фотографисано, а оргинална фотографија налази се у српским архивима. Овај аутомобил се сада, као и остали које потражује Србија, налази у Техничком музеју Словеније. Према речима Братислава Петковића, власника Музеја аутомобила, постоји могућност да је тај „мерцедес“ припадао Александру Леру, команданту Немачке групе армија и човеку који је руководио бомбардовањем Београда 1941. Петковић потврђује, за „Новости“, да постоје фотографије с Павелићем у тим колима.

Она је дељена као пропагандни материјал страним представницима.

Како кажу у Министарству одбране, од свег тог материјала архивистички је сређено и обрађено 555 кутија грађе.

На основу докумената који се чувају у сређеном делу фонда, објављен је 1993. године, у издању Војноисторијског института, први том едиције „Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату“, који се односи и на злочине НДХ током 1941.

Преглед сређеног дела фонда налази се и у едицији „Архивски фондови и збирке у СФРЈ. Савезни архиви,“ објављеној 1980. у Београду.

– У оквиру архиве НДХ значајни су и подаци Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача – кажу у Министарству одбране.

– Ту спадају тематски пописник основних докумената усташко-домобранских јединица и установа који говоре о логорима, затворима, стрељањима, депортовању, затим спискови логора, планови Јасеновца, пописи заточеника и жртава, записници анкетне комисије, фотографије, обдукциони протоколи, записници са саслушања заточеника из логора Стара Градишка, прикази логора у Сиску, Цапрагу, Бачкој Тополи, Петровграду и Македонији.

УСТАШКИ АВИОН У СУРЧИНУ

Осим архиве и документације из Другог светског рата, посебна је пикантерија да Загреб тражи и оружје које је припадало НДХ а налази се у Београду.

Међу првим експонатима на листи жељених је, како су „Новости“ раније прве писале, светски уникат, борбени авион, ловац „фијат Г-50 бис“, који се налазио у наоружању Ратног зракопловства НДХ.

У питању је једини сачувани италијански ловац из Другог светског рата, који је Мусолини поклонио Павелићевим ваздушним снагама.

 

Данас се налази у Музеју ваздухопловства у Сурчину.