Почевши од 2020. године још један корисник америчког борбеног авиона Ф-16 постаће и Хрватска која се након много година одлагања напокон одлучила каква ће бити будућност борбене компоненте својих ваздухопловних снага. Наши западни суседи одабрали су понуду Државе Израел за половне авионе у варијантама Ф-16Ц и Д Блоцк 30 који су дорађени израелском електронском опремом и наоружањем. У Хрватску ће стићи 10 једноседа и два двоседа, прва два авиона 2020. године, 6 током 2021. и последња 4 примерка 2022.

Саопштено је да ће њихова максимална цена бити највише 500 милиона долара а могуће и мање, плаћање ће трајати 10 година по 50 милиона долара годишње у две рате. На авионима ће пре испоруке бити извршен и продужење животног века (СЛЕП) а осим Израела и сам произвођач Лоцкхеед Мартин, на основу чије документације ће се урадити СЛЕП, гарантује да ће авиони добити да могу да лете још по 3000 сати. Како је захтев Хрватске био да авиони могу да лете по 100 сати годишње, процењено је да они могу летети још 25 година након испоруке.

Осим 12 авиона који ће проћи кроз процес продужења животног века, у 500 милиона долара урачунат је и симулатор летења, затим обука 6 до 8 пилота и 45 припадника ваздухопловнотехничког састава у Израелу (од тога 5 инжењера), потом почетни пакети резервних делова и наоружања, земаљска опрема, изградња и прилагођавање инфраструктуре (изградња хангара), три године комплетне логистичке подршке уз присуство израелских стручњака (два пилота инструктора плус још 12 до 15 људи) који ће помагати у обуци и одржавању авиона (техничко особље биће оспособљено за одржавање у 1. и 2. степену) као и транспорт договорене опреме и делова.

Иако су значајно надограђени по специфичним захтевима РВ Израела, авиони су, како се тврди потпуно компатибилни с НАТО стандардима, такође довољно су савремени и поред тога што је реч о авионима старије варијанте Ф-16 који ће у тренутку испоруке имати 32 до 35 година. Треба напоменути и да је од понуђача тражено да током целог животног века исправност флоте буде минимално 65 процената.

Ф-16Ц и Д Блоцк 30

Блоцк 30 (као и 32) је био први блок верзија Ц и Д код којег је примењен програм АФЕ – Алтернативе Фигхтер Енгине односно РВ САД (УСАФ) је почетком 80-тих одлучило да се за Ф-16 усвоји и други тип мотора који би био алтернатива традиционалним моторима произвођача Пратт & Wхитнеy. На тај начин направљена је конкуренција, настојало се да се на тај начин смањи цена, обезбеди и други извор снабдевања као и стабилне испоруке мотора. Тако је Блоцк 30 добио нов мотор Генерал Елецтриц Ф110-ГЕ-100 који има максимални потисак од 78,06 кН без и 125 кН с додатним сагоревањем док је Блоцк 32 имао Пратт & Wхитнеy Ф100-ПW-220.

Занимљиво да је фебруара 1984. РВ САД одлучило да за фискалну 1985. годину наручи 75 процената мотора Генерал Елецтриц-а а остатак Пратт & Wхитнеy. Договорено је да свака јединица УСАФ не користи оба Блока односно авионе с различитим моторима а избор варијанте је доношен на нивоу пука (wинг). Због тога што је мотор Ф110-ГЕ-100 био нешто јачи, Блоцк 30 је морао добити нешто већи усисник ваздуха. Међутим ова дорада није примењена одмах и први примерци су имали стандардни усисник а подваријанта која га је добила имала је ознаку Блоцк 30Д.

Разматрана је и стандардизација односно да и Блоцк 32 има већи усисник али то није било могуће јер слабији мотор није могао да прими додатни ваздух. Треба навести и то да се у почетном коришћењу авиона показало да је мотор произвођача Пратт & Wхитнеy био поузданији и мање склон застојима. Интересантно је да су обе варијанте имали на усисницима ваздуха нанесене РАМ (Радар Абсорбинг Материал) премазе како би се смањио радарски одраз авиона (РЦС) јер је познато да усисник код Ф-16 значајно доприноси величини његовог РЦС.

Додатне дораде укључивале су повећање меморије кроз додатак система Программабле Дисплаy Генератор и Дата Ентрy Елецтроницс Унит, нови заштићени систем за гласовну комуникацију Сеек Талк, нови заптивни резервоари за гориво, ту су затим уређаји воице мессаге унит и црасх сурвивабле флигхт дата рецордер. Блоцк 30Д је носио четири уместо два бацача мамаца АЛЕ-47 а предња антена сигнализатора радарског озрачења типа АН/АЛЕ-40 је премештена на преткрилца. Почевши од пролећа 1987. подверзија Блоцк 30Б добила је могућност ношења тада нове ракете ваздух-ваздух АИМ-120 АМРААМ која је међутим званично уведена у наоружање тек септембра 1991.

Од августа 1987. интегрисане су и противрадарске ракете АГМ-45 Схрике које се више не користе као и модерније АГМ-88 ХАРМ. Временом авиони Националне Гарде САД добили су унапређени инецијални навигацијски систем, ласерску жиро платформу, ЕГИ (Ембедеед ГПС/ИНС), систем за противелектронска дејства АН/АЛQ-213, нишански контејнер Литенинг, могућност ношења ИНС/ГПС вођених убојних средстава ваздух-земља попут ЈДАМ (Јоинт Дирецт Аттацк Мунитион). Овакви авиони су у НГ САД познати и као Ф-16Ц++.

Производња у верзијама Блоцк 30 и 32 започела је јануара 1986., први лет једноседа Блоцк 30 извршен је 12. јуна 1986., двоседа 30. јула исте године а први примерци су испоручени јула 1987. До 1989. када је прекинута производња испоручено је 733 авиона а осим УСАФ и УСН Блоцк 30 и 30 гобили су Египат, Грчка, Израел, Јужна Кореја и Турска.

Израелски Барак, Бракеет и Барак 2020

Са укупно набављена 362 Ф-16, Израел је највећи инострани корисник овог авиона у свету. Своје прве авионе добио је још јула 1980. када су стигла прва четири авиона Ф-16А и Б Блоцк 10 (израелски назив Нетз) а Ф-16 је и данас главни авион и ослонац РВ Израела. Децембра 2016. Нетз је повучен из употребе а у наоружању је остало 78 Ф-16Ц Блоцк 30 и 40, 47 Ф-16Д истих блокова и 98 Ф-16И који представљају једну од најсавременијих варијанти Ф-16 данас у свету.

Хрватска ће као што знамо добити 10 Ф-16Ц и два Ф-16Д Блоцк 30 за које је наведено да су стари 30 година. У оквиру програма Пеаце Марбле ИИ РВ Израела је током 1987. и 1988. године набавио укупно 75 авиона Ф-16Ц и Д Блоцк 30 од тога 51 једносед (насумично додељени евиденцијски бројеви од 301 до 398 ) и 24 двоседа (насумично додељени евиденцијски бројеви 020 до 088). Први једноседи који су названи Барак (Лигхтнинг) стигли су октобра 1987. а први двоседи названи Бракеет (Тхундерболт) 21. децембра исте године.

Израелци су изабрали да њихови Блоцк 30 и поред тога што имају мотор Генерал Елецтриц Ф110-ГЕ-100, имају стандардни усисник ваздуха док су авиони Блоцк 40 касније испоручивани с већим усисником. Основна спољна визуелна разлика израелских једноседа у односу на обични Ф-16Ц Блоцк 30 је продужетак задњег дела корена вертикалног стабилизатора које је врло слично кућишту падобрана код авиона Ф-16А и Б РВ Норвешке. Међутим код израелских авиона нема падобрана већ се ту налази електронска опрема.

Двоседи такође имају ову измену а осим тога су препознатљиви и по томе што се на леђном делу авиона, између кабине и вертикалног стабилизатора налази кутијасто кућиште у коме се налази систем за проитивелектронска дејства. Постоје још неке мање измене попут нешто већих навигационих светала која се налазе на бочном делу усисника ваздуха а сматра се да у њима такође има и додатне електронике. Код двоседа је занимљиво и то што то нису само двоседи за обуку већ се у задњој кабини на борбеним мисијама налази оператор оружаног система.

Због свих поменутих измена код израелских авиона дошло је до повећања масе (код двоседа са 7900 кг празног авиона на 9525 кг, максимална маса је 21770 кг што је чак за 4760 кг више) па су морале бити извршене измене и на стајним траповима и авиони су добили нове точкове. У трећој серији испоручених авиона амерички интерни систем за противелектронска дејства Лоцкхеед Мартин Дефенсе Сyстемс’ (ЛМДС) АН/АЛQ-178 Раппорт ИИИ замењен је израелским Елта’с ЕЛ/Л-8240.

Када је реч о другој електронској опреми израелски Ф-16 Блоцк 30 поседују дорађени радар АН/АПГ-68(В)1, првобитни амерички нишански контејнери Мартин-Мариетта Схарпсхоотер (деградирани АН/ААQ-14 ЛАНТИРН) су касније замењени домаћим Рафаел Литенинг. На авионе је интегрисано и израелско наоружање, ту су електрооптички инфрацрвено самонавођене ракете ваздух-ваздух малог домета Пyтхон 4 и Пyтхон 5 домета 15 односно 20 км као и активно-радарски самонавођене Дербy која има домет око 50 км. Опционо се могу добити инерцијално и телевизијски (или ИИР) вођене ракете ваздух-земља АГМ-142 Попеyе И и ИИ (Хаве Нап или Попеyе Лите) домета 78 односно 320 км.

Осим тога авиони су задржали могућност ношења америчког нароужања, инфрацрвено самонавођених ракета ваздух-ваздух АИМ-9Л и М “Сидеwиндер“ домета до 18 км, вођених ракета ваздух-земља АГМ-65 “Маверицк“, ласерски вођених бомби ГБУ-12, ГБУ-16, ГБУ-27, инерцијално и ГПС вођене бомбе из породице ЈДАМ ГБУ-31, ГБУ-32 домета до 28 км, затим малогабаритне ГБУ-39 СДБ (Смалл диаметер бомб) домета до 110 км.

Маја 2009. године Израел је одлучио да настави с осавремењавањем авиона Ф-16Ц и Д који су у програму Барак-2020 добили добар део система и опреме најмодерније варијанте у РВ Израела Ф-16И Соуфа (Блоцк 52+) како остали у наоружању и после 2020. године. Претходно су дораде испитиване на једном двоседу Ф-16Д који је подвргнут веома ригорозним тестирањима

Први надограђени авион завршен је крајем новембра 2010. а радови су обављени на нивоу ескадриле уз надзор особља из Техничке јединице број 22 који представља централни сервис за одржавање РВ Израела. Након што је први Барак-2020 прошао кроз инспекцију и након што је крајем јануара 2011. представљен у ваздухопловној бази Хатзор, донета је одлука да се сви авиони Барак доведу на овај стандард а читав посао завршен је октобра 2014. године.

Стандард Барак-2020 обухвата уградњу новог горњег електрооптичког приказивача (ХУД), нових савременијих доњих колор приказивача, Елбитов приказни систем на кациги пилота ДАСХ (Дисплаy анд Сигхт Хелмет), систем за противелектронска дејства, систем за контролу лета, контејнер РеццеЛите с електрооптичким и инфрацрвеним камерама, системом за снимање података и њихов пренос у реалном времену преко дата-линка.

Од наоружања ваздух-земља ту су електрооптички и сателитски навођене бомбе СПИЦЕ (Смарт, Прецисе Импацт, Цост-Еффецтиве) које представља станд-офф оружије домета и до 100 км.

КИНА ЋЕ САХРАНИТИ АМЕРИКУ: Пекинг жестоко одговорио на провокације САД, ПОЧЕО ТРГОВИНСКИ РАТ! https://t.co/2sZJSVurhM

— СРБИН инфо (@srbininfo) April 3, 2018

У принципу СПИЦЕ представља комплет елемената за модификацију класичних америчких невођених авио бомби Мк81 (СПИЦЕ-250) , Мк83 (СПИЦЕ 1000) и Мк84 (СПИЦЕ 2000). Ту су такође и ЦЦД/ИИР плус ГПС/ИНС вођене крстареће ракете Делилах домета до 250 км.

Извор: tangosix.rs

Ознаке: Борбени авиони, Ф-16, Хрватска