Прочитај ми чланак

У УКРАЈИНИ РАСТЕ РИЗИК ОД СТВАРАЊА нових територијалних енклава и поделе земље

0

Украјински социолози из Центра за друштвена истраживања „Софија” објавили су резултате великих социолошких истраживања проведених у свим крајевима Украјине.

Испоставило се да су резултати не само алармантни и катастрофални, већ су научници приметили дубоку кризу поверења у средишњу власт, као и недостатак вере Украјинаца да се у земљи било што може промијенити на боље. Све то ствара идеалне условее за поделу земље на више засебних целина, чак и под утицајем спољашних сила. Социолози су на ову тему одржали конференцију коју су слушали новинари акредитирани у Кијеву.

„Нисмо случајно назвали ово извештај „Колапс поверења” и ово није упозорење властима, већ очигледна, реална чињеница. О томе сведочи оштар пад нивоа поверења људи, не само појединаца него и целих институција, у централне власти. А као последица јача поверење у локалне власти. Само зато што људи требају барем некога коме веровати. Проблем је у томе што Украјинци више не разумију и не подржавају главну политику коју власти предлажу у Кијеву. Данас су више усредоточени на начине самоодржања”, каже социолог и политолог Андреј Јермолајев.

Према његовим ријечима, разлог за такву реакцију је очигледан.

„Наиме, више пута су политичке кризе у Украјини биле попраћене активним политичким акцијама. Украјинци из свих крајева, они с југа, истока, запада и средишње Украјина, суделовали су у протестима и свим врстама „Наранџасте револуције”. У том случају, без обзира на одређене политичке ставове, већина људи је била уверена да треба промијенити власт, протерати неке од олигарха и веровати другима, изабрати новог вођу нације и тако даље, те да ће у земљи почети позитивне квалитативне промене. Али, нажалост, тренутно нитко тако не размишља”, наставља украјински социолог.

„Дакле, до данас су људи стекли огромно негативно искуство. У ратним условима, губитка големих територија земље, огромних миграцијских токова и оштрог пада друштвених норми, Украјинци мање верују да променом власти или неких актера у њој могу променити нешто на боље. И то јасно видимо у бројкама. Људи не верују предсједнику, влади, парламенту, канцеларији тужиоца и другим државним институцијама. А ако се ова одржи и ако се влада одлучи на политику “меке диктатуре”, само како би на неки начин преживела до избора, у условма високог незадовољства становништва може доћи до масовних немира и протеста у Кијеву”, сматра Јермолајев.

Према стручњацима Центра за друштвена истраживања „Софија”, сада се дословно сваки месец повећава ризик од стварања територијалних енклава и раст сепаратистичких осећања у регионима.

Такође, је јасно да се до избора у јавном простору Украјине неће родити нови, несистемски политички лидери, а изванредан пример таквог “несистемског вође” је само Нада Савченко. Међутим, нови популисти више неће говорити о промени власти у Кијеву, него о стварању нових „“регионалних власти” унутар саме Украјине, верују научници, што већ ствара стварну претњу за даљњу фрагментацију земље, управо као што се догодило у Доњецку и Луганску. Нису без разлога недавно људи на истоку земље почели говорити о могућности стварања Народне Републике Харков.

„Коначно, како показују наша социјална истраживања, социјална ситуација у земљи је данас експлозивна. Људи су љути на власти и спремни су за најодлучније акције да промене стање. Велики плус за власти је само чињеница што они још немају јасне смернице”, рекао је Јермолајев.

„Али оне ће се у блиској будућности појавити. То лако могу искористити различити политички авантуристи и непријатељске спољне снаге. Они могу почети проводити посебне операције како би “одвајали” региони из јединствене Украјине. Једном речју, данас је наша земља врло рањива. Али је исто чињеница да влада не може подузети ништа како би Украјина била сигурнија”, сажима стручњак.

Социолози из Центра „Софија” су навели су и податке о анкети међу Украјинцима о њиховим преференцијама за предстојеће предсједничке и парламентарне изборе. Дакле, на предсједничким изборима, када би се одржали наредних дана, истичу се лидерка странке “Домовина” Јулија Тимошенко, актуални предсједник Петро Порошенко и један од вођа странке Опозиционог блока Јуриј Бојко. Према речима Александра Левцуна, директора социолошких програма Центра „Софија”, данас би 14,3% испитаника гласало за Јулију Тимошенко, 9,5% за Порошенка и за Бојка 9,3%.

“У односу на децембар (просинац), ниво изборне подршке Порошенку је пала с 12,8% на 9,5%. Крајем прошле године Порошенко се у трци за предсједнички мандат за прво место такмичио с Јулијом Тимошенко. Међутим, велику улогу је одиграо и његов одмор на Малдивима, одлазак на бал у Бечу и комуникација с новинарима током конференције у фебруару. Данас су изгледи Порошенка да уђе у други круг врло проблематични”, сматра Александар Левцун.

Осим тога, према истраживању, 7,4% бирача је спремно подржати Анатолија Гриценка из “Грађанске странке” , вођу Радикалне странке Олега Љашка подржало би 7% бирача, вођу странке “За живот” Вадима Рабинова 6,2%, а градоначелника Кијева Виталија Кличко је спремно подржати 1,2%. За Надежду Савченко би гласало само 0,7% грађана.

Што се тиче избора за Врховну Раду Украјине, према Центру „Софија” би данас седам политичких странака прешло изборни праг од 5%.

 

„Најбоље шансе да пређе праг од 5% имају странка „Домовина” (14,8%), „Опозициони блок” (11,4%), „“Блок Петра Порошенка” (7,5%), „Солидарност”(7,5%), “Радикална странка” Олега Љашка (7,0%), „Грађанска странка” (7,2%), странка „За живот” (6,3%) и „Самопомоћ” (5,4%)”, рекао је социолог Левцун.

Истовремено, социолози истичу да би 61% грађана подржало предлог за распуштање тренутне Врховне Раде и одржавање превремених парламентарних избора.

„Међутим, то би било у интересу садашњих власти. Порошенкова популарност пада таквом брзином да ће се његова странка у јесен 2019. на изборима за парламент моћи успоредити с тренутним бројевима једне од формално владајућих странака, Народног фронта, којег подржава мање од 1% бирача”, закључио је на крају свог излагања социолог.