Прочитај ми чланак„Отишао сам на Косово као припадник војне полиције 27. јула 1998. из петог батаљона са Топчидера, отишли смо право у Дечане. Затекао сам ужасан призор.
Налазили смо српске жртве спаљене, силоване тачно се види шта је рађено са њима. Дошло је наређење са врха 15. октобра да се повлачи сва војска, матичне јединице да се враћају у своје касарне. Било нам је драго враћамо се, мислили смо да је крај рата. У ствари отишле су наше старешине, а нас 28 у воду смо остали сами изнад манастира Дечани, у згради без воде и хране. Ми смо три дана били тамо до 18.октобра кад је дошао 52. батаљон војне полиције из Приштине по нас да нас преузме и будемо под њиховом командом. Свака част момцима граничарима који су све време били на граници. Прошао сам сваку караулу.”, започиње причу Властимир Стаменковић из Врања који је као редовни војник са само18 година отишао на Косово.
За Стаменковића су сећања на тај део живота неизбрисива, имао је само 18 година.
„На Косову се није водила битка само на Кошарама доле је рат вођен много дуго и пре него што је почело бомбардовање. Већ 1999. смо прешли Испод Подујева, где су била њихова велика упоришта. Села су била спојена рововима на саобраћајницама. То је била катастрофа не знаш шта се дешава таман мислиш да је рашчишћен терен у селу они пуцају иза тебе. Прешли су рововима иза нас И отварају ватру на нас, а ти не можеш сам без тешког наоружања. Потом стижу тенкови и праге и онда се чисте ровови. Причало се да су они уназад 10 година копали ровове и припремали терен. Сад ми није пријатно кад причам о томе и кад се сетим свега….”, наводи Стаменковић.
Поводом обележавања 19. годишњице НАТО бомбардовања, градоначелник Врања Слободан Миленковић примио је представнике ратних војних ветерана, активних војника, који су током 1998. и 1999. године били стационирани у караулама “Кошаре”, “Морина” и “Горожуп”, “Дева”, “Ћафа Прушит”.
Миленковић је истакао да је пријем организован за суграђане хероје са браника отаџбине као велики знак поштовања и захвалности онима који су током трајања бомбардовања и у ратним дејствима 1998. и1999. били на стратешки важним упориштима на удару ваздушних и копнених напада здружених снага НАТО и терориста.
„Период бомбардовања оставио је огромне последице за све нас уништио многе домове и у црно завио многе породице. Било је то тешких окрутних 78 дана за све Врањанце за цео Пчињски округ за целу Србију, али је за вас то сигурно било најтеже. Док сте били под непрекидном паљбом и на мети бомбардера одговорно сте чували наше животе и нашу домовину. Хвала вам што сте сачували Србију што сте своје животе ставили испред наших. Желим да знате да ће вам врата Градске куће увек бити отворена, јер по људској савести и моралној дужности то је најмање што можемо да учинимо за вас. Врање није и неће заборавитти ваше подвиге, подвиге ваших палих сабораца на линији одбране српске територије ”, рекао је градоначелник.
Драгутин Димчевски потпуковник у пензији захвалио се градском руководству на пријему истичући да су присутни пре 19 година били младићи од 19 до 24 године, који су дали заклетву да ће да бране нашу отаџбину.
„То су и показали то су и урадили. Од њих један број дао је своје животе за отаџбину. Први напад је почео на Велики петак 9.априла на караули Кошаре и трајао је непрекидно до потписивања Кумановског споразума. Јединица са простора Косова И Метохије је на граници успела да заустави непријатеља”, подсетио је Димчевски.
У наставку обележавања годишњице НАТО бомбардовања, у суботу ће испред споменика погинулим борцима бити одржан комеморативни скуп.
