Прочитај ми чланакРаст броја оболелих од различитих облика карцинома у нашој земљи последица је у великој мери НАТО бомбардовања, речено на научном скупу.
Међутим, како је закључено, да би се то и доказало, научно, у међјународним институцијама, неопходна је стручна, правна и финансијска подршка истраживачима у Србији, порука је учесника научног скупа „Последице НАТО агресије на СРЈ“.
Директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач оценио је на данашњем скупу у Институту за међународну политику и привреду у Београду, да је важно да се Србија јасно одреди према НАТО агресији пред међународним институцијама.
„Подаци говоре о знатно повећаној смртности и броју оболелих од онколошких болести како код деце тако и код старијих особа. Са подацима треба изаћи пред међународне институције, као што је то на пример урадила Италија и Немачка, а везано за војнике који су служили у склопу КФОР-а“, каже Ковач.
Каже да стручњаци очекују да доказивање последица бомбардовања буде државни приоритет јер, ако се обезбеде средства за истраживања, моћи ће да се докаже јасна веза употребе осиромашеног уранијума и болести те да се финансијски помогне онима који пате од различитих облика карцинома.
„Обичан народ није свестан последица бомбардовања које трају и данас“, напомиње Ковач. Учесници скупа су оценили да се може очекивати повећано обољевање од канцера у наредним годинама у областима где је било најинтензивније бомбардовање.
Професор Радомир Ковачевић, токсиколог у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту напомиње да истраживања, на којима су радили стручњаци различитих профила говоре, да су код 20,7 процената становништва у Србији примећени специфични хромозомски поремећаји, за које се, каже, верује да су последица бомбардовања.
ШИФРА „381“: Какву подвалу је смислила Приштина за годишњицу бомбардовања Србије https://t.co/pd3HUUxBWo
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 22, 2018
„Имамо институције које могу да се ухвате у коштац са овим проблемом, али без подршке државе није могуће урадити дубља истраживања на екосистему и на људима“, каже Ковачевић.
Што се тиче деконтаминације земљишта, речено је на скупу, држава нема довољно средстава да се комплетно земљиште очисти и зато је, поручују, потребно формирати медјународни фонд који би прикупљао средства за ову намену.
