• Почетна
  • ВИДЕО
  • Уз нежну романсу, Узалуд је будим, желимо вам пријатну ноћ
Прочитај ми чланак

Уз нежну романсу, Узалуд је будим, желимо вам пријатну ноћ

0

Узалуд је будим
(Српска поезија; стихови: Бранко Миљковић; рецитује: Раде Шербиџија)

Будим је због сунца које објашњава себе биљкама
Због неба разапетог измеђју прстију
Будим је због рeчи које пеку грло
Волим је ушима треба ићи до краја свијета и наћи росу на трави

Будим је због далеких ствари које личе на ове овде
Због људи који без чела и имена пролазе улицом
Због анонимних ријечи тргова будим је
Због мануфактурних пејзажа јавних паркова
Будим је због ове наше планете која ће можда
Бити мина у раскрвављеном небу
Због осмеха у камену другова заспалих измеђју двије битке
Када небо није било више велики кавез за птице него аеродром
Моја љубав пуна других је дио зоре
Будим је због зоре због љубави због себе због других
Будим је мада је то узалудније неголи дозивати птицу заувјек слетјелу
Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема
Та жена са рукама детета коју волим
То дијете заспало не обрисавши сузе које будим
Узалуд, узалуд, узалуд, узалуд
Је будим
Јер ће се пробудити друкчија и нова
Узалуд је будим
Јер њена уста неће моћи да јој кажу
Узалуд је будим
Ти знаш вода протиче али не каже ништа
Узалуд је будим
Треба обећати изгубљеном имену нечије лице у пијеску

Aко није тако одсеците ми руке
и претворите ме у камен