Прочитај ми чланакПрогнозе говоре да ће данас, у првом кругу председничких избора, победити актуелни председник РФ. Дугогодишњи пропагандно-психолошки рат повећао његову популарност.
МОСКВА: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
Сва истраживања урађена последњих месеци у Русији показују да ће Владимир Путин данас убедљиво победити већ у првом кругу председничких избора и тако остати и наредних шест година у главној фотељи у Кремљу.
Велики пропагандно-психолошки рат који Запад већ дуго води против Русије у жељи да демонизује њеног председника и његове најближе сараднике само је појачао његову популарност – Путинов најјачи адут су управо јасно изражени патриотизам и заштита интереса своје земље.
Ма колико некоме може да се учини чудно, велики допринос Путиновој извесној победи даје баш Запад, чији разни експерти никако да схвате да су Руси велики и горд народ и да им смета чак и помисао да им неко са стране одређује шта је за њих добро а шта лоше, поготово да им странци утичу на избор председника државе. Није нимало случајно што сва истраживања у Русији већ годинама показују да су на ранг-листи најпопуларнијих руских политичара, одмах иза Путина, два његова највернија сарадника – министар одбране Сергеј Шојгу и министар спољних послова Сергеј Лавров.
У Русији ће се данас на председничким изборима надметати осам кандидата. Због 11 часовних зона, гласање је почело већ синоћ у 20.00 сати по гриничком времену на крајњем истоку Руске Федерације, односно у 8.00 сати у недељу по локалном времену. Биралишта у балтичкој енклави Калињинграду, на западу Руске Федерације, биће затворена данас у 19.00 по гриничком времену. Изборе ће, како је најављено, пратити 400 страних новинара, а укупно 13.200 новинара широм Русије. Гласање ће посматрати шест међупарламентарних организација и око 150 међународних посматрача.
Чудно је да нико од западних експерата за Русију није приметио да Путину у Русији увек расте популарност у периодима заоштравања односа са Вашингтоном и кад се укључи западна пропагандна машина. Такође је наивно веровање да ће разним санкцијама срушити Путина. Њихова најнаивнија политичка комбинација је да би незадовољни руски олигарси могли да се организују и сруше Путина. Они би, напротив, требало да моле бога да он што дуже остане јер би неки нови председник леве оријентације могао да прихвати жељу оног сиромашнијег дела народа да се нафтне компаније и велики металуршки комбинати национализују јер су на лоповски начин приватизовани.
Председничка изборна кампања у Русији се разликовала од свих претходних по жестоким дуелима кандидата и сви који су мислили да ће бити досадна јер се победник унапред зна – преварили су се. Телевизијски дуели су често прелазили у међусобно вређање. И овај пут Путин је искористио законско право да не учествује у ТВ расправама са својим директним супарницима (укупно их је седам), већ је одабрао проверену формулу, обилазећи велике фабрике у провинцији и разговарајући са радницима о њиховим плановима и проблемима.
За време прошле изборне кампање, пре шест година, „мала опозиција“ се на Балотном тргу у Москви јавно ругала Путину што обилази фабрике јер су сматрали да о будућности земље треба да разговара са елитом. То исмевање их је 2012. много коштало јер су тада радници „Урал вагон завода“ у присуству Путина поручили „малој опозицији“ да неће дозволити да Запад бира великој Русији председника и да су спремни да дођу у Москву да и физички бране власт. Овог пута Путинов долазак у велику фабрику шинских возила, али и најмодернијих руских тенкова у Нижњем Тагилу, био је у сасвим другој атмосфери.
У свим разговорима на терену, као и приликом обраћања нацији у Великом мањежу у Москви, Путин није скривао невоље које има Русија. На првом месту је истицао да је стандард низак и да су великом броју грађана ниске плате и пензије. Није крио ни опасност од технолошког заостајања које би могле да се драстично одрази на економско заостајање земље.
ШТО се тиче ТВ дуела, главни шоумен и полемичар је традиционално био Владимир Жириновски (71), руски националиста јеврејског порекла, који ће шести пут учествовати на председничким изборима.
У току изборне кампање Ксенија Сопчак и Григориј Јавлински су поновили своје добро познате ставове о томе да сматрају да је Крим украјинска територија коју треба вратити. Са таквим ставом могу се зарадити поени на Западу и Украјини, али се не може ни случајно постати председник Русије јер велика већина Руса мисли да се то полуострво заувек вратило матици. Ксенија Сопчак је чак упутила писмо украјинским властима да јој одобре долазак на Крим. Уместо аплауза из Кијева реаговао је министар спољних послова Украјине Павел Климкин, који је тражење Ксеније Сопчак назвао „политичком шизофренијом“.
Павел Грудињин, директор великог совхоза у Подмосковљу, највећег произвођача јагода у Русији, предложен је од КП РФ.
Иако су се председнички кандидати у ТВ студијима перманетно свађали, па и вређали, кулминација је уследила када је Ксенија Сопчак полила чашом воде Жириновског. У неким дебатама мало је фалило да дође и до физичког обрачуна.
СВИ Путинови супарници на овим изборима су свесни његове популарности и супериорности, али и они имају своју политичку рачуницу. Било би наивно поверовати да су их мотивисали „олимпијски принципи“ по којима је важно учествовати.
Млађима је то улог за политичку будућност, а старијима је то прилика да ухвате последњи воз за неку од функција, што ће им продужити политичку каријеру.
„БОРБА“ ЗА ДРУГО МЕСТО
Аналитичари предвиђају да ће за Путина гласати више од 70 одсто оних који ће изаћи на биралишта. За друго место ће се борити Владимир Жириновски и „црвени милионер“ Павел Грудињин (на слици), који могу да добију око шест или максимално седам одсто.
РУСИЈА БИРА ПРЕДСЕДНИКА: „Циркус“, Крим, шта брине Путина https://t.co/T8Gx38bj0I
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 18, 2018
Жириновски је познат по томе што лако обећава и брзо заборавља, а политичке ставове мења као кравате. Сада, рецимо, обећава да ће, ако победи, из затвора пустити око 600.000 затвореника који тамо бораве због „мањих кривичних дела“.
