Прочитај ми чланакСиноћ је словеначку јавност изненадила вест да премијер Миро Церар подноси неопозиву оставку на функцију председника Владе Словеније.
Један од релевантних разлога ове одлуке, који ниједан медиј неће директно споменути, је и могућност учешћа руског и кинеског капитала у реализацији важног државног и регионалног пројекта друге пруге између Копра и Диваче, а тиме и јачања политичког утицаја Москве и Пекинга у овај део Европе.
СМЕЈУ ЛИ РУСИ да не буду већи Срби од Срба? https://t.co/n2h5XmgSmQ
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 16, 2018
Последњих неколико месеци у Словенији се води брутална медијска кампања чији циљ је дискредитација државног врха и оспоравање поменутог пројекта јер Запад на њега гледа као на параван за ширење руске и кинеске моћи ка Јадрану.
„Старе силе“, како их је у свом говору назвао премијер Церар, „спречавају позитиван развој Словеније“. На кога је том приликом мислио није тешко претпоставити: на све оне тврдокорно неолибералне, проевропске, мондијалистичке политичке и невладине групације окупљене око Словеначке дeмократске партије Јанеза Јанше.
Иза свега стоје његови европски спонзори, финансијски лобији са Запада, антируски бриселски естаблишмент којима стратешки важан инфраструктурни пројекат на северу Јадрана, опасно близу Трста, у којем би своје присуство остварили Руси, Кинези и Мађари, никако не одговара.
Оставком Церара успоравају се даљи радови на изградњи „Друге пруге“, пролонгирају се поступци за конкретније дефинисање руског, кинеског и мађарског учешћа у овом пројекту. Брисел стиче прилику да у потпуности замрзне његову реализацију и помоћу нове словеначке Владе осујети напоре Москве, Будимпеште и Пекинга да се јаче економски и логистички позиционирају на овом геополитички итекако незанемарљивом парчету Старог континента.
