Прочитај ми чланакСедамнаестог марта навршава се пуних четрнаест година од програмираног и тешког злочина над Србима у јужној српској покрајини учињеног од стране Албанаца. До дана данашњег за те злочине нико није одговарао.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Седамнаестог марта навршава се пуних четрнаест година од програмираног и тешког злочина над Србима у јужној српској покрајини учињеног од стране Албанаца. До дана данашњег за те злочине нико није одговарао.
Тог 17. марта са свог огњишта протерано је више од десет хиљада Срба, убијено и рањено на десетине њих и запаљено и срушено више од 37 српских цркава и манастира. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да је пре тога, у периоду од 1999 до те 2004. године, протерано са простора КиМ више од 200 хиљада Срба а њих око 4 хиљаде је убијено и нестало. Самопроглашена република Косово се темељи на принципу егзодуса и погрома Срба, на основу хрватског рецепта и по принципу што мање Срба лакше се прави још једна албанска држава на Балкану. И други важан принцип, исто преузет од Хрвата, протерати Србе у масовном броју а онда их враћати на кашичицу.
Иако је на Косову и Метохији тада било више од 50 хиљада војника КФОР-а и 10 хиљада УНМИК полицајаца они нису хтели или боље нису желели да спрече ово програмирано насиље које је сигурно аминовано од стране западних земаља имајући у виду да Албанци не раде ништа на своју руку, него само слепо извршавају наредбе својих ментора.
Поставља се питање зашто је Западу био потребан овај нови егзодус Срба? Разлог је једноставан. У околини Приштине, па и у другим деловима, Срби су контролисали велики број путева и у случају било каквог насиља над Србима они су излазили на саобраћајнице и демонстрирали. Седамнаести март је очистио Србе са тог простора и том приликом су из бројних насеља протерани Срби а да се никада више нису вратили. Од тада је наводно Приштина продисала а српска насеља као што су Бресје, Угљаре, Девет Југовића, Свињаре, Мироч, Слатина, Милошево, итд. остали су без Срба.
Највећи део протераних Срба није остао да живи на Косову и Метохији већ је завршио у тзв. централној Србији.
Зато данас када слушамо Александра Вучића и Александра Вулина који говоре хвалоспеве о КФОР-у знамо да обмањују јавност Србије јер та војна сила НАТО пакта за све време од 1999. године није хтела, а могла је, да спречи етничко чишћење Срба.
Срби са Косова и Метохије очекују од актуелне власти да Косово и Метохију прогласе окупираним подручјем и да најтоплије замоле снаге НАТО пакта да напусте јужну српску покрајину. На њихова места нормално је да се врати, а по Кумановском спразуму предвиђена, српска војска и полиција. Повратак српске војске и полиције је најбољи одговор Приштини поводом њихове жеље за стварањем војске Косова.
Нажалост, у ових шест година диктатуре Александра Вучића безбедност Срба на Косову и Метохији је рапидно погоршана. Убиство Оливера Ивановића је јасан доказ томе. За време Вучићеве владавине погашене су све институције државе Србије на Косову и Метохији и отворен пут за долазак РОСУ полиције и на север Косова и Метохије. Док су постојале српске институције, српска полиција и цивилна заштита, без обзира што су били у цивилу, Приштини није падало на памет да РОСУ полицију шаље на север Косова и Метохије.
Те 2004. године Срби су протерани одједном у масовном броју а у ових шест година Вучићеве владавине они Косово и Метохију напуштају капиларно и у тишини. Сам податак да је рецимо у болници у Косовској Митровици 2008. године рођено 1054 деце, а 2017. само 570 говори да Срби нестају са праисконског српског простора. Можда је и то део договора Александра Вучића са онима који су га довели на власт а који промовишу „Велику Албанију“.
Косовска Митровица
17.03.2018. године Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“
