Прочитај ми чланакСмањена је потрошња, што обичан грађанин може видети по платама и пензијама које су на истом нивоу читаву деценију - још смо у 2008. години (као што смо 1989. били у 1980)
Економске, политичке реформе и реформе везане за владавину права које су спроведене у Србији од 2000. биле су споре и недовољне за успостављање функционалне тржишне економије која постоји у земљама континенталне Европе. Хваљена макроекономска стабилност оличена у уравнотеженом буџету, подношљивом јавном и спољном дугу, те високом али одрживом спољнотрговинском (екстерном) дефициту јесте остварена, али са тешким последицама. Смањена је потрошња, што обичан грађанин може видети по платама и пензијама које су на истом нивоу читаву деценију још смо у 2008. години (као што смо 1989. били у 1980), пише Горан Николић у новом Недељнику.
ЈАБУКЕ РЕКОРДНО, КУКУРУЗ ПОДБАЦИО Ево шта смо највише извезли у 2017, а шта је подбацило https://t.co/4i0o21Elat
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 14, 2018
Србија је једна од малог броја земаља у транзицији чији је БДП мањи у поређењу са периодом пре транзиције. БДП Србије у 2017. је за око петину нижи него 1989, док су остале земље у транзицији у истом периоду у просеку повећале БДП за око две трећине.
Истина, српска привреда је остварила просечан раст у периоду 2000–2017. од 3%, што је практично идентично просечном расту за свих 15 посматраних земаља, али је ниска база наслеђена из деведесетих од фундаменталног значаја за разумевање ниског нивоа данашњег БДП-а по глави становника Србије.
С обзиром на недовољан степен развоја Србије, а тиме и слаб потенцијал за већи раст, оно што је постигнуто од 5. октобра 2000. до данас свакако је обесхрабрујуће и, по свему судећи, указује на структурни проблем српског економског и политичког миљеа.
По ЕБРД, биће потребне деценије и деценије, чак и по оптимистичком сценарију, да регион Западног Балкана достигне просечан животни стандард ЕУ. Слаба продуктивност приватног сектора (тек на 60% нивоа у ЕУ) основни је проблем, повезан са ниским инвестицијама, слабим институцијама, неповољним пословним окружењем и проблемима са владавином права.
Да би се остварио напредак у овој области, потребне су радикалне економске и политичке реформе, што је нереално. Познајући ситуацију у српској политици и друштву, требало би имати неутемељен оптимизам да би се поверовало у тако нешто. Практично целокупан политички систем и државна управа заснивају се на одређеном, таргетираном одсуству владавине права, и било би наивно очекивати да је суштински напредак на овом фундаменталном пољу реалан.
ВЕЛИКО ИСТРАЖИВАЊЕ ГОРАНА НИКОЛИЋА ЧИТАЈТЕ У НОВОМ НЕДЕЉНИКУ КОЈИ ЈЕ НА КИОСЦИМА ОД ЧЕТВРТКА 15. МАРТА
