Прочитај ми чланак

СУКОБ РУСИЈЕ И НАТО? За месец дана једна од две силе би била на коленима

0

Разметање нуклеарним оружјем је нешто у чему Владимир Путин ужива, па је тако у годишњем говору првог марта навео пет нових наоружања. Руски председник поносно је истакао нуклеарну ракету неограниченог домета, који ће гарантовано избећи америчку противваздушну одбрану.

Добио је наслове које је желео, иако нема ничег новог у томе да Русија може да уништи САД нуклеарним оружјем, као ни назнака да ће се нешто променити на том фронту. Оно што би више требало да брине Европу је огромна конвенционална сила Русије која се стално развија, посебно у балтичком региону.

По већини мерила НАТО је у предности над Русијом. Америка и њени савезници потрошили су 871 милијарду долара на војне буџете 2015. године, у односу на 52 милијарде колико је издвојима Москва. Али реалност на терену могла би да буде другачија.

Како је објавила корпорација „РАНД“, Русија сада има значајну локалну супериорност у било каквом сукобу са НАТО близу својих граница. Укупне снаге НАТО биле би превише за Русију, али у раним стадијумима сукоба, током првих месец дана или дуже, алијанса би била надјачана, пише „Економист“.

Како пише овај лист, од руске инвазије на Украјину 2014. године, НАТО је појачао војно присуство у Балтику. До прошлог лета пакт је имао 4.530 војника близу руске границе у четири групе које су водиле Немачка, Британија, Канада и САД. Према споразуму из 1997. године, војници нису стално распоређени већ се константно ротирају.

НАТО је такође ојачао резерве од око 5.000 војника који могу да се распореде за недељу дана, међутим и алијанса се слаже да то није довољно да убеди Русију да би сваки напад био напад на цео пакт.

Током последње деценије, западне и руске снаге различито су се развијале. НАТО се прилагодио операцијама против побуњеника у земљама као што је Авганистан, реконстукцијом лакинх експедиционих снага, док се Русија концентрисала на обнављање мобилних снага и ватреног оружја за брзе и снажне ударе на противника. Након слабог учинка у рату у Грузији 2008. године, Русија је професионализовала своје снаге, опремила их савременим тешким наоружањем и припремила их великим војним вежбама и борбама, попут Украјине и Сирије.

Оно што брине НАТО командире је велика борбена моћ коју Русија може да концентрише у врло кратком року у балтичком региону. „РАНД“ је открио да би Русија у тенковској борби бројно надјачала НАТО у односу 5,9 према једна, у пешадијском 4,6 према један, а у артиљерији чак 270 према нула. И док би НАТО имао значајну предност у ваздуху, ефикасност авиона би се брзо смањила када се суоче са најснажнијом противваздушном одбраном на свету, пише „Економист“.

Руска предност над НАТО пактом, каже Бен Бери са Међународног института за стратешке студије, веће је и због могућности брзог попуњавања снага коришћењем интерних линија саобраћаја. С друге стране НАТО није сачувао своју хладноратовску транспортну инфраструктуру – мостови не могу да поднесу тежину тенкова, а пруге нису намењене вагонима за тешко наоружање.

НАТО има много простора да унапреди конвенционално одвраћање. Могао би да стално распореди снаге у Балтику са више оружја, одржава редовне и велике војне вежбе, да уложи у јачање интерних линија саобраћаја, а саме чланице НАТО могу да више издвајају за реконструкцију копнених снага за конфликт високог интензитета.

Да ли је НАТО способан за такав фокус је дискутабилно. Његови јужни чланови више брину о приливу миграната, а Француска се бори против побуне у Сахелу. У новом немачком коалиционом споразумом питање оружаних снага је на 156. од 177 страна. Приоритети Путина су много другачији, пише „Економист“.