Прочитај ми чланак

ИСПОВЕСТ ЖЕНЕ КОЈА ЈЕ РОБИЈАЛА ПЕТ ДАНА ЗБОГ 5.000 ДИНАРА: Дочекали су ме као …

0

Весна Недељковић (58) из Горњег Милановца је завршила у пожаревачком затвору јер није на време предала пушку и пиштољ покојног мужа

Да сам прешла ван пешачког прелаза, платила бих казну, да сам обавештена око враћања оружја па закаснила један дан, платила бих казну, али да ме кажњавају због тога што нисам прочитала шта пише на сајту Министарства, у мојим годинама је страшно – прича Весна Недељковић (58) из Горњег Милановца која је завршила у пожаревачком затвору јер није на време предала пушку и пиштољ покојног мужа.

фото Mуп

Она је заправо због тога кажњена са 5.000 динара, али ту казну није желела да плати, па је завршила у женском затвору у Пожаревцу.

– Много ми је било тешко у затвору, не могу вам то ни описати, али када би се поновила ситуација учинила бих исто, јер се не осећам кривом – рекла нам је Весна.

Она се још опоравља од психичког шока због свега што је доживела у овим годинама. Никада није направила преступ, важи за узорну жену, мајку, супругу, а зато што је хтела да учини исправну ствар и преда оружје после супругове смрти, робијала је.

– Није ми до приче, али нека ово буде другима за пример. Можда ће помоћи да они који пишу овакве законе размисле, а људи који су у сличним ситуацијама знају оно што ја нисам. Мени је умро супруг, без обзира колико година је имао, за мене је то страшан губитак. Да ли ико реалан може очекивати да у таквим ситуацијама размишљам о предаји оружја? – пита се Весна.

Највише је боли што званичне институције нису показале разумевање за њен случај.

– У полицији су ми рекли да морају по закону да ми пишу кривичну пријаву, али да нећу сносити санкције. Када сам дошла код судије и објаснила све, рекла ми је да незнање није оправдање, да имам све на сајту. А да вам не причам како су ме дочекали, као највећег криминалца – навела је она.

„БОЉЕ ДА СУ ОБАВЕШТЕЊЕ СТАВИЛИ НА ПРОДАВНИЦЕ ПОГРЕБНЕ ОПРЕМЕ“

Како је испричала, у једном тренутку је питала судију зашто за људе у њеним годинама који не прате сајтове и интернет не ставе обавештење на продавнице погребне опреме и слично, он јој је саркастично одговорио: „Па како бисте тек тада видели?“. Ако ја не бих видела од бола и туге, па ваљда би ми неко од породице рекао. То је стварно ужасно, нисам хтела да платим тих пет, шест хиљада, јер, људи, нисам крива. Није реч о новцу, платила сам и пут до затвора 8.000 хиљада, овде се ради о истини и правди – каже Весна.

Затворских дана не воли ни да се сети. Још јој је горак укус у устима. Каже, службеници су били коректни, али „затвор је затвор“.

– Знате, ми смо били у соби где су људи кажњавани због тих прекршаја као што је мој, у саобраћају и слично. Били смо закључани када други излазе ван, чували су нас од других, спроводили да једемо и враћали. Донесу ми лекове да попијем и онда морам да отворим уста да провере да ли сам их прогутала. Мислим, то је понижавајуће за жену у мојим годинама! Преживела сам и ево данас вам понављам, не осећам се кривом, а они због којих сам све ово доживела, нека размисле да ли су у праву – закључује Весна.