Прочитај ми чланак

15 ГОДИНА ОД АТЕНТАТА: „Стрела“, пад ДС и без нових лица

0

Београд -- На данашњи дан навршава се 15 година од када је премијер Србије и лидер Демократске странке Зоран Ђинђић убијен испред зграде Владе Србије у Београду.

Због организовања убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант „црвених беретки“ Милорад Улемек, као и Звездан Јовановић који је непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков заменик.

Политичка позадина убиства Ђинђића још није откривена.

Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године и доласка на власт Демократске опозиције Србије. Влада на чијем је челу био, изабрана је 25. јануара 2001. године.

За време његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи.

Ђинђићева влада се снажно залагала за сарадњу с Хашким трибуналом за ратне злочине и за време те владе ухапшено је и том суду изручено неколико оптуженика, међу којима и бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић.

Излажући експозе у Скупштини Србије Ђинђић је рекао да је добио мандат не да влада, већ да мења.

Осим тога, Ђинђић је био први некомунистички градоначелник Београда после 1945. године, изабран у фебруару 1997. као кандидат коалиције „Заједно“. С те дужности је смењен седам месеци касније, на захтев коалиционог партнера Српског покрета обнове.

Дисидент од студентских дана

Зоран Ђинђић је рођен 1. августа 1952. у Босанском Шамцу.

Студирао је на Филозофском факултету у Београду и већ тада је примећен међу младим дисидентима.

Основне студије завршио је врло брзо, за три и по године, а докторирао је 1979. на Универзитету у Констанцу, у Немачкој, на теми „Проблеми утемељења критичке теорије друштва“. Ментор му је био један од најистакнутијих филозофа друге половине 20. века Јирген Хабермас.

Са још 12 интелектуалаца 1989. године учествовао је у обнављању Демократске странке, чиме је започео своју политичку каријеру.

Добитник је угледне немачке награде „Бамби“ за 2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу је примио награду Фондације „Полак“ за допринос развоју демократије у Србији.

Аутор је многих научних радова из области филозофије и политичке теорије и преводилац више филозофских дела. Активно се бавио и политичком публицистиком.

Сахрањен је 15. марта 2003. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Погребна поворка која се кретала улицама Београда имала је више стотина хиљада грађана. Међу њима је било и 70 страних државних делегација.

Према оцени америчког недељника “Тајм”, Ђинђић је био један од 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Атентат 12. марта у 12.25

Премијер Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године око 12.25.

Влада Србије, неколико сати након убиства, проглашава ванредно стање.

Као извршиоци одмах су осумњичени припадници земунског криминалног клана. То је потврђивала и чињеница да је планирано да се тог дана, како је Влада касније саопштила, потпише налог за хапшење једног броја припадника те криминалне групе.

За време ванредног стања, које је трајало до 22. априла, у полицијској акцији „Сабља“, ухапшено је 11.665 особа, међу којима је било партијских функционера, високих војних официра, носилаца правосудних функција и естрадних звезда, а неки од њих су провели одређено време у притвору.

Осумњичени као главни у организовању убиства премијера били су некадашњи командант распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, и припадници земунског клана Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум. Кум и Шиптар су убијени су 27. марта у покушају полиције да их ухапси.

У полицијској акцији „Сабља“ ухапшен је непосредни извршилац убиства Звездан Јовановић, као и неколико чланова распуштене ЈСО, али и бројни припадници земунског клана. Ова хапшења су, такође, помогла у разјашњавању бројних убистава која су се десила раније.

У августу 2003. подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у организовању убиства, а суђење је почело 22. децембра 2003. у Окружном суду у Београду. Они су 23. маја 2007. године проглашени кривим и осуђени на укупно 378 година затвора.

У образложењу пресуде између осталог је наведено и да је убиство Зорана Ђинђића политичко убиство уперено против државе, у коме је учествовао криминализовани део ЈСО и банда Душана Спасојевића. Политичка позадина убиства Зорана Ђинђића још није откривена.

Милорад Улемек Легија скривао се 14 месеци, али се предао 2. маја 2004. године. Он је осуђен на 40 година затвора, колико је добио и извршилац атентата Звездан Јовановић. Врховни суд је потврдио ове пресуде у децембру 2008.

15 година касније

15 година након убиства Ђинђића његова Демократска странка налази се у једном од најтежих тренутака у својој историји. На београдским изборима демократе су освојиле тек нешто више од два одсто гласова чиме је ДС у главном граду Србије остао испод цензуса.

Оставке су након тога поднели шеф београдских демократа Балша Божовић, као и лидер странке Драган Шутановац.

Осим тога, 15. годишњица Ђинђићевог убиства долази у тренутку у којем потпуну власт у земљи на свим нивоима има СНС Александра Вучића и у којем се у политици нова лица или не појављују или нестану брже него што је то ико очекивао.

Иначе, као и претходних година, они који су били уз Ђинђића годишњицу његове смрти обележиће у више колона.

Породица и руководство ДС-а заједно са члановима, пријатељима и поштоваоцима положиће венце и цвеће на Ђинђићев гроб у Алеји заслужних грађана, док ће у дворани Културног центра Београда бити одржано финално такмичење у беседништву „Беседе у Зоранову част“.

Либерално-демократска партија организоваће традиционалну „Шетњу за Зорана“. Планирана траса шетње је Симина улица – Теразије – двориште Владе Србије – Алеја заслужних грађана.

Чланови Владе Србије положиће венац на спомен плочу у дворишту Владе, а у Дому омладине биће представљена књига „Портрет политичара у младости“ у којој аутор Драган Лакићевић Лакас приказује каријеру Зорана Ђинђића од његовог доласка у Београд до уласка у политику.

Подсећамо и да је рад „Стрела“ аутора Мрђана Бајића изабран прошле године на међународном конкурсу за избор идејног решења споменика Зорану Ђинђићу.

Споменик, који ће се налазити у реновираном Студентском парку у Београду биће висок 6,20 метара, бело-сребрне боје, у облику стреле. Како је објављено прошле године, план је да споменик буде привремено постављен 12. марта 2018. на Студентском тргу.

Аутор првонаграђене скулптуре је Мрђан Бајић, а сарадници су вајар Предраг Кешељ, архитекта Петар Саздановић, историчарка уметности Марина Андрић.

Скулптура „Стрела“ ће бити и звучна инсталација из које ће се чути кратке секвенце, реченице покојног премијера, као и звуци града, а ова инсталација у оквиру скулптуре рад је Биљане Србљановић уз сарадњу са дизајнером звука Добривојем Миљановићем и Владимиром Ризнићем.