Прочитај ми чланакСрбија и Малта требало би у наредних 30 дана да потпишу протокол о сарадњи како би се спречио рад "на црно" наших грађана у тој острвској држави.
Документ би требало да регулише права наших људи на сличан начин како је то регулисано протоколом који је министар за рад Зоран Ðорђевић потписао са ресорним колегом из Словачке Јаном Рихтером, у новембру прошле године.
Foto: Thinkstock
О значају документа потписаног у Братислави говори и то што је он на неки начин био „претходница“ закона о запошљавању странаца у Словачкој, који ступа на снагу 1. маја ове године, и омогућава иста права српским и словачким радницима. Сања Гаврановић из Сектора за запошљавање Министарства за рад, каже да се велики број наших грађана који раде на Малти интересује за регулисање својих права.
Званични подаци Малте из 2016. године кажу, да је у тој земљи радило 1.380 грађана Србије, међутим, незваничне процене говоре да између 35 и 40 хиљада грађана Србије, БиХ и Црне Горе, раде у тој земљи нелегално, што чини око 10 процената становништва Малте.
„У наредном периоду ми ћемо закључивати споразуме и протоколе да би се обезбедила заштита наших грађана“, каже Гаврановић и напомиње да је у току рад на протоколу са Руском Федерацијом, а да већ постоје споразуми о привременом запошљавању са Белорусијом, БиХ, Словачком док је са Мађарском закључен меморандум о разумевању.
Подаци показују, да се за годину дана број радника који одлазе преко агенција из Србије да легално раде у иностранство – удвостручио. Прошле године, преко тих агенција, ван земље је отишло да ради око 7.000 грађана, док је годину дана раније та цифра била 3.500. Иако сваке године значајан број грађана Србије одлази на рад у Хрватску и Немачку, са ове две земље, за сада, не постоји споразум о привременом запошљавању.
Преко Националне службе за запошљавање, посао у Немачкој, Словенији и Хрватској, прошле године је нашло 279 грађана, и то пре свих, медицинари, кувари, конобари, аниматори у туризму… Како су март и април, период године када сезонци крећу на рад у иностранство, из Министарства за рад апелују да се посао тражи само преко 106 легалних агенција за запошљавање, чији списак се налази на сајту министарства.
„Већ од марта и априла велики број наших радника одлази на рад у иностранство. Апелујемо да наши грађани самоиницијативно не одлазе, већ да провере да ли агенција има дозволу за рад“, поручују из министартва. Додају да нема разлога да неко иде преко лажних агенција на рад у иностранство, када је то могуће преко регистрованих, које обезбеђују сву неопходну документацију пре поласка „на печалбу“.
На Хрватском приморју највише се траже кувари, конобари и возачи, док у Немачку одлази углавном медицинско особље, а у Русију путују грађевинци. У министартву кажу да ће бти ригорозни према агенцијама које не поштују закон и наводе да су у протеклих пола године одузели четири дозволе за рад агенцијама за запошљавање које су углавном водиле раднике у Словачку.
