Прочитај ми чланак

„6. ОКТОБАР БИО НАЈВЕЋА Ђинђићева грешка“

0

Београд -- Зоран Ђинђић је био визионар, филозоф на власти који је пројектовао нов менталитет и дух сваког грађанина, али и човек кога Србија није разумела.

То је оцењено на представљању књиге „Ђинђић“ објављене поводом 15. годишњице убиства бившег премијера Србије.

Председник Нове странке и један од 15 аутора текстова у књизи Зоран Живковић рекао је да је Ђинђић био „највећи реформатор у модерној српској историји, мада неуспешан“.

„Он нема замену, нити наследника, недостаје већ 15 година. Мој највећи лични успех је то што сам два пута био његов заменик. За њега је био карактеристичан филозофски, али и практичан начин рада, енергија да се нешто мења. Био је спреман да мења и себе и да, мада тешко, призна и своје грешке, а имао их је“, казао је Живковић на промоцији у Београду.

Према његовим речима, највећа Ђинђићева грешка био је „недостатак 6. октобра“.

„Грешио је када је од Радована Караџића хтео да направи дипломату, или када су у Скупштини Србије одузети мандати Демократској странци Србије. Али његова највећа грешка је недостатак 6. октобра, то што нас је ‘килави трут’ – како је говорио за Војислава Коштуницу, уверио да није време за потпуни дисконтинуитет с режимом Слободана Милошевића. Да смо то урадили, сигуран сам да би Зоран данас био жив а да би Србији било боље“, оценио је лидер Нове странке.

Заменица главног и одговорног уредника недељника НИН Весна Малишић казала је да Србија није разумела шта је Зоран Ђинђић радио као премијер и да је он био „странац“ за њу.

„За мене као новинара, Зоран је био изузетна фигура. Био је човек дијалога, никада није тражио ауторизацију текста, било му је важно да његове идеје живе. Он и Весна Пешић едуковали су новинаре када је талас национализма постао доминантан почетком деведесетих година прошлог века“, рекла је Весна Малишић.

Говорећи о Зорану Ђинђићу, социолошкиња Весна Пешић је оценила да је он као председник Демократске странке и премијер Србије, био „изузетна личност“.

„Иако је био премијер, сматрао је да његов задатак није да влада. У свом експозеу је рекао да је добио мандат не да влада, већ да мења. Данас смо на најудаљенијој тачки од онога што је Ђинђић хтео“, казала је Весна Пешић.

Према речима потпредседника Демократске странке Бранислава Лечића, Ђинђић је пројектовао нов менталитет и дух сваког грађанина Србије.

„Он је провоцирао сваког да мисли и ради, био је филозоф на власти што ретко који народ има“, навео је Лечић.

Бивши главни уредник „Новости“ Манојло Вукотић је казао да је циљ књиге „Ђинђић“ да пробуди сећање на премијера убијеног 12. марта 2003. године.

„Ових шест слова у његовом презимену носи многа значења, попут реформе, визије, будућности, памети. У књизи је 15 првака у својим областима дало одговор на питање каква је била Ђинђићева визија Србије. То нису хвалоспеви, већ рендгенски снимци његовог рада и времена“, казао је Вукотић.

Додао је да Ђинђић „није био светац“, већ да је својом специфичном појавом „разбио тмурну сцену Србије“.

Поред текстова учесника конференције, у књизи је објављено и како су Ђинђићеву визију Србије разумели академици Љубомир Симовић и Душан Ковачевић, историчарка Латинка Перовић, књижевница Вида Огњеновић, писац Драган Великић, режисер Горан Марковић, бивша министарка у Влади Зорана Ђинђића Гордана Матковић, адвокат Божа Прелевић, председник синдиката „Независност“ Зоран Стојиљковић.