Сабор Српске православне цркве у мају би требало да се изјасни о предлогу новог Устава СПЦ, којим се предлаже да се нови патријарх не бира на стари начин (апостолским жребом, извлачењем из шешира имена једног од тројице кандидата), већ да поглавар Цркве буде онај кога одабере бар две трећине владика, слично како католици бирају свог папу.

Такође, предложено је да се 13 постојећих епархија добију статус митрополија, као и да званично име СПЦ буде: „Српска православна црква – Пећка патријаршија“, пишу „Вечерње новости“.

Како се бирао патријарх до сада

Патријарх се бира тако што у првом кругу гласања сви учесници сабора заокруже по три епископска имена. Ако се након првог круга добије име са надполовичном већином гласова, у другом кругу гласања, на новим листама са именима преосталих кандидата, гласа се за следећу двојицу.

Кад такође надполовичном већином буде изабрано друго име, приступа се следећем кругу гласања док и трећи кандидат, који мора да буде у тројној кандидатури за финални избор жребом, не добије надполовичну већину гласова.

А може да се деси и да неко ко је добио двотрећинску већину одустане, па процедура у том кругу мора да се понови. Кругови гласања се понављају док се не искристалишу тројица епископа са двотрећинском већином гласова. У свим круговима гласови се броје јавно међу владикама.

Та три имена, потом се стављају у запечаћене коверте између корица Јеванђеља које се ставља на часну трпезу у олтару и после молитве призива Светог духа у Патријаршијској капели, најстарији српски калуђер у чину архимандрита извлачи један коверат испод корица Јеванђеља.

На тај начин се пропушта Божјој вољи да изврши избор поглавара СПЦ.

Затим, извучени коверат се предаје председавајућем сабора, он га отвара и саопштава име новог патријарха. Истовремено треба да отвори и друге две коверте, што је у време избора патријарха Павла 1990. године било пропуштено. То се чини како би се сви епископи појединачно уверили у регуларност избора, као и због тога да се то записнички констатује.

Овај начин избора предложио је Павлов претходник патријах Герман Ђорић пре 33 године, и како државне власти не би могле убудуће да се пресудно умешају у избор патријарха.

Избор жребом је изворно библијски новозаветни начин којим Господ Бог знајући срце сваког кандидата, његову духовну и моралну висину, показује га достојним овог великог Служења (дела апостолска 2,24)”.

Избор папе

Избор папе се скоро увек одржава у Сикстинској капели у Ватикану на заседању које се назива Конклава (од лат. cum clavi – под кључем, јер се двадесет дана након папине смрти, Колегијум кардинала у заседању закључава док не изаберу новог папу).

Три кардинала се бирају да сакупе гласове одсутних кардинала (због болести), три се бирају да броје гласове и три да поново преброје гласове.

Листићи се деле и сваки кардинал записује име по свом избору и заклиње се гласно да гласа за оног којег под Богом сматра да треба бити изабран пре него преда листић.

Гласање се траје док папа не буде изабран двотрећинском већином (Universi Dominici Gregis дозвољава просту већину након неизбора после 12 дана).

На овај начин, за разлику од горе наведеног одабира патријарха Српске Православне Цркве, избор папе је последица искључиво људских одлука и интереса.

Извор: Србин.инфо

Ознаке: Ватикан, избор патријарха, избор српског патријарха, православље, Сабор СПЦ, СПЦ, СРБИН.инфо, Српски патријарх, Устав СПЦ