Прочитај ми чланакЕксперткиња за Балкан у бриселском Центру за европску политику Корина Стратулат сматра да би за решавање "косовског питања" Србија од ЕУ требало да очекује одговарајуће признање и награду, али и упозорава да упркос томе "црвени катони" и даље могу бити извучени и могу блокирати улазак Србије у Европску унију.
Њена колегиница из Европске иницијативе за стабилност Александра Штиглмајер мисли да све зависи од земаља кандидата и њихове стварне спремности за чланство.
Корина Стратулат не дели перцепцију дела српске јавности, али и став бившег америчког амбасадора у Србији Вилијама Монтгомерија, о „непресушном извору“ условљавања наше земље на путу ка ЕУ чланству.
Сматра да у садашњем процесу приступања нема потребе за изналажењем нових услова, јер су и постојећи, истиче, већ довољни за различите интерпретације и коришћења.
– Земље чланице имају последњу реч када је у питању одлука да било који кандидат напредује на ЕУ путу и увек је могуће да оне то право и искористе. Ипак, не сматрам да оне морају да проналазе нове услове. Ови тренутни су већ довољно свеобухватни и дозвољавају земљама чланицама да их, ако то сматрају неопходним, интерпретирају у складу са својим виђењем неопходног нивоа испуњености овог или оног услова – оценила је аналитичарка Центра за европску политику у Бриселу.
Према речима Стратулатове, решавање косовског питање није „тек још један услов“, то је основни услов за Србију.
– Ако се оно реши и све стране, и Србија и Косово и ЕУ, то виде као решено питање, сматрам да би Србија требало да очекује и оговарајуће признање и одговарајућу награду за своје напоре. Очекујем да ће то ЕУ поштовати – наводи Стратулатова.
Упозорила је на чињеницу да би земље чланице и даље могле да блокирају пут Србије ка ЕУ ако и после постизања договора између Србије и Косова остану „резерве“ међу чланицама Уније – да ли због тога што неке од њих неће то видети као „стварно решено питање“, да ли због својих унутрашњих питања или због Србије и њених резулата у реформама…
– Процес приступања није егзактна наука, он остаје политички процес и могу да замислим да се ‘црвени картон’ извуче у сваком тренутку, уколико земља чланица оцени да напредак у неком пољу није довољан или није одржив – каже бриселска аналитичарка.
Корина Стратулат објашава да прелазна мерила и праћење резулатата у приступним преговорима помажу у првазилажењу неких од услова, али да су корупција, владавина права, независно судство, неефикасна јавна администрација, регионална сарадња и помирење, заштита мањина, усклађивање са ЕУ спољном политиком – недовољни прецизно одређени критеријуми.
– То значи да у постојећем условљавању већ постоји довољно простора за маневар, без потребе за новим условима – закључила је Стратулатова у изјави за Тањуг.
Штиглмајер: Нема измишљених услова за чланство у ЕУ
Генерална секретарка Европске иницијативе за стабилност Александра Штиглмајер сматра да „нема измишљених услова“ за чланство у ЕУ
И поред појединих отпора унутар ЕУ постоји општи договор да се земље Западног Балкана приме у чланство кад буду спремне.
– Постоје земље чланице којима проширење задаје главобоље, поготово у ситуацији када ни сама ЕУ још није стабилна. Оне би биле више него задовољне да се тај процес одложи или одужи – каже Штиглмајерова, али додаје да је уверена да међу чланицама постоји општи договор да земље Западног Балкана морају да уђу када буду спремне.
Осврћући се на став Монтгомерија о чланству у ЕУ као „покретној мети“ и „непресушном извору услова за Србију“, оценила је да онога тренутка када Европска комисија да „зелено светло“ за ново проширење, а велике земље чланице се са тим сложе, да ће се то и догодити.
Штиглмајерова у том контексту упозорава да ни Србија, ни Црна Гора, ако наставе овим темпом, неће бити спремне до 2025.
– Ако Србија и Црна Гора желе да приступе ЕУ 2025. оне морају да убрзају своје напоре. Ако наставе као до сад, неће достићи овај датум, који је и сама Европска комисија оценила као ‘веома амбициозну перспективу – објашњава Штиглмајерова у изјави за Тањуг.
„Подела Косова није реалан сценарио“
Генерална секретарака Европске иницијативе за стабилност оцењује да када је „косовски услов“ у питању, подела Косова није реалан сценарио, те да на њега не би пристали на првом месту Албанци, али ни већи део ЕУ и међунараодне заједнице, укључујући САД.
– Они су исувише инвестирали у мултиетничко Косово. То би отворило и Пандорину кутију. Замислите како би то Додик схватио. Тада не би имали на столу само поделу БиХ, али и Македоније, ни Србији не би било лако, а и шта би било са Србима који живе у јужном делу Косова – објашњава Штиглмајерова.
Када је други услов у питању, онај о руско-српским односима, у Европској иницијативи за стабилност кажу да то није тек неки „измишљени“ услов земља чланица, које се противе проширењу, већ „стварна забринутост“.
– Земље чланице се, на пример, питају да ли би Србија као чланица ЕУ подржала санкције против Русије. То питање тренутно није топ-приоритет, јер до чланства Србије има још неколико година, али је забринутост стварна и оправдана. До тренутка приступања мора бити јасно да је Србија на страни ЕУ, а не на страни Русије – наглашава Штиглмајерова.
– Помогло би када би Србија полако почела да показује приближавање позицијама ЕУ када је Русија у питању – додаје Штиглмајерова.
Сматра да ни Русија неће тек тако лако прихватити и пожелети добродошлицу Србији у чланство ЕУ и да када се приближи тај тренутак очекује да види мешање Русије, уколико остане под истим вођством као сада.
Штиглмајерова поручује земљама региона да за чланство у ЕУ заиста мора бити јасно да су спремене за то, а Србији посебно да обрати пажњу на, како истиче, увек веома критички настројен холандски парламент, који би, поред осталих националних арламента ЕУ, требало да ратификује Приступни уговор са Србијом.
