Прочитај ми чланакДо 2050. године ће Европа изгубити једну трећину економски активног становништва, предвиђају француски економисти Мишел Годет и Жан-Мишел Боусемарт за Атлантико. Старење становништва узроковаће озбиљну штету европској економији, тврде аутори и додају како ће, ако се не подузму мере за ограничавање протока имиграната и већ данас не повећа наталитет, ситуација вероватно постати критична.
“За разлику од Северне Америке, где ће се становништво до 2050. повећати за 75 милиона људи, Европа ће и даље имати 500 милиона, али ће изгубити 49 милиона радно способног становништва у доби од 20 до 64 године, од чега ће само Немачка изгубити 11 милиона. Шпанија и Италија ће такође изгубити 7 до 8 милиона потенцијално економски активног становништва”, за Атлантико пишу Мишел Годет и Жан-Мишел Боусемарт.
Долази “демографски тектонски помак”, међутим, он неће утицати само на Европску унију. На пример, Кина ће до 2050. године изгубити 38 милиона људи, Јапан 20 милиона и Русија 15 милиона људи.
Међутим, губитак радно способног становништва ће бити још већи. Према предвиђањима Русија ће изгубити 22 милиона људи у доби од 20 до 64 година, Јапан 20 милиона, а Кина чак 195 милиона. У међувремену, становништво Индије ће се повећати за готово 400 милиона људи и по броју становника ће премашити Кину за 300 милиона људи.
Број људи у Африци у истом раздобљу ће се повећати за 1,3 милијарде људи, од којих 130 милиона само у Северној Африци.
Карта 1 – Удeo странаца у свакој од европских земаља укључујући и приматеље азила до јуна 2016
“Требаће нам руке и мозак како би надокнадили ове губитке”, кажу стручњаци, што значи да ће миграцијски притисак на Европу бити већи него икад.
Према ауторима чланка се у Европи не говори о овом неминовном “демографском шоку” или се на то нико не припрема. Годет и Боусемарт позивају читааоце да промисле што ће се догодити ако милиони избјеглица из Азије, Африке и Блиског истока крену у Европу.
Као што објашњавају економисти, ако за 35 година 1% становништва Африке пресели у Француску, то ће бити 13 милиона нових грађана.
“Када говоримо о шоку и слабљењу Европске уније због доласка милион избјеглица 2015. године, од чега су три четвртине биле политичке избјеглице, свјесни смо да се Европа мора одмах почети припремати за такве сценарије”, сигурни су стручњаци.
Аутори сугеришу да Европа узме пример Канаде, која без оклијевања проводи политику давања радних места странцима зависно о потребама тржишта рада. Такође сматрају потребним подупирати политику наталитета у Старом свијету.
Карта 2 – Општи трендови раста имиграције у европским земљама у посљедњих 5 година
“Ако је пијеска превише, цемент неће помоћи. Да бисте додали још пијеска, требате више цемента, а то су деца која говоре језиком своје земље, без обзира на боју коже. Другим ријечима, како би остала отворена свијету, Европа сада мора подићи наталитет”, пишу Годет и Боусемарт.
У међувремену, 2016. године је по први пут у Европи “број сандука премашио је број колијевки”. Како пише чланку, у Немачкој се то догађа од 1971. године, у Италији и Русији од 1991. године, у Шпанији од 2016., а у Јапану од 2006. године.
Годет и Боусемарт предвиђају да ће до 2028. овај сценариј доћи и до Кине. Сједињене Државе, као и Француска, суочиће се с таквом демографском кризом тек око 2050.
Међутим, мало ко ће се сећати да је ’50-их и ’60-их година XX века наталитет растао три пута брже него ’80-их и свих година касније, иако у то доба није било рачунара или других погодности које нам је донијела накнадна технолошка револуција.
“У Европској комисији, као и већини међународних организација, питање везе демографије и економског раста ријетко се отвара, а сва позорност је усмерена на технологију, иновације и конкуренцију. Људи се перципирају само као људски капитал и проматрају се кроз призму образовања, што се с правом сматра улагањем у дугорочни господарски раст. Али, старење становништва је већ видљиво, као и низ проблема који из тог произлазе, проблема, попут стабилности пензинског система, здравствене помоћи и бриге за старије особе”, закључују стручњаци и не предвиђају светлу будућност за ЕУ.
