Прочитај ми чланакОнај ко није био на слави Свети Ћирило и Методије у Бусијама у мају, не може да схвати количину емоција и жала за родним крајем који ти људи носе у себи. И међу такве Вучић са СНС екипом, са све неизоставним аутобусима присталица из других делова Београда, долази у недељу, пред пут у Загреб, да објасни како ће се борити за њихове интересе.
У свакој предизборној кампањи, било да је председничка или локална, Српска напредна странка (СНС) са својим сателитима обавезно ангажује фантомска удружења избеглица, расељених лица, Крајишника, прекодринских Срба и слично, чији представници (углавном one-man show), по правилу, готово шаблонски, дају апсолутну подршку „мудрој политици Александра Вучића“, која ће им донети просперитет. Најновији случај, пред садашње изборе у Београду, јесте појава до сада у јавности непознате Координације удружења избеглих и прогнаних лица у Србији, чији је председник Милан Жунић у суботу на конференцији за новинаре СНС-а славодобитно саопштио да 48 удружења које окупљају „представља већину Крајишника“ и да сви они подржавају Вучића.
На новинарско питање да објасни методологију по којој је дошао до броја „Крајишника“ у Србији, као и како зна да је већина у чланству тих 48 удружења, Жунић је објаснио да се „зна у број“ колико је оних који су пореклом „прекодрински“ Срби и њихових потомака у Србији – 2.473.000.
„Гледајући по удружењима, нас подржава већина Крајишника“, самоуверено је устврдио Жунић, али његове речи нису пренете у званичном саопштењу СНС-а са те конференције, нити су их објавили парадржавна агенција Тањуг, ни РТС ни СНС-у лојалне телевизије.
Ако је то тачно – а Жунић ваљда не би лагао – логично се намеће закључак да, када се урачуна број оних који тврде да су пореклом Црногорци, па онда Срби са Косова, а ту су и бројне националне мањине – онда су Срби из Србије (Шумадинци, Моравци, Ужичани, они из Рађевине и Арзбуковице, Неготинске крајине, Рашке области, са југа Србије) у својој земљи мањина.
БЛАНКО ПОДРШКА: Координација удружења избеглих и прогнаних лица у Србији регистрована је у Агенцији за привредне регистре (АПР), али се као њен законски заступник не наводи Жунић, него извесни Јован Чакаревић.
Жунић је био „звезда“ и на конференцији за новинаре Покрета социјалиста Александра Вулина 28. јануара, када је, у својству „председника Скупштине Кровне организације избеглих и расељених лица у Србији“, рекао да 20 организација чланица подржава СНС. „Крајишници традиционално подржавају владајућу коалицију на челу са Александром Вучићем, а подржаћемо их и на овим београдским изборима“, поручио је он тада.
Простим увидом у регистар АПР лако је видљиво да не постоји никаква „Кровна организација избеглих и расељених лица“, да се ради о фантомском удружењу. Фантомско удружење на конференцији за новинаре фантомске Вулинове странке, у граду у коме људи са „фантомкама“ усред ноћи руше објекте, а полиција од неког неутврђеног „фантома“ добија налог да не реагује, слика је Србије у коју су, нажалост, због пропаганде умешани и они који с тим немају везе – некадашње избеглице из деведесетих, које одавно нису у том статусу, јер су добиле држављанство Србије и пуноправни су грађани.
Жунић и компанија нису СНС-продукт само ових избора; њихов „омиљени“ експонент од изборне кампање 2012. године био је Миодраг Линта, који је био на челу у медијима свеприсутне Коалиције избјегличких удружења, а њу су, наводно, чинила чак 103 избегличка и завичајна удружења крајишких Срба. Имена тих удружења на сајту Коалиције никад нису наведена, вероватно из простог разлога да су, осим што их није било толико, и она што су постојала чиниле три особе, колико је законски потребно да би се удружење грађана регистровало.
Пред изборе 2012. Линта се активно укључује у кампању СНС-а, пише саопштења, позива избеглице да гласају за напредњаке, обећава „мед и млијеко“ кад СНС победи, разне резолуције и декларације које ће побољшати живот избеглица. Данас, скоро шест година после, види се да су обећања била празна, а једино што је остварено су привилегије за њега, који је посланик. Када је 2012. агитовао за СНС, на једној конференцији за штампу новинари су га иронично питали колики му је рачун за телефон, јер би ваљда, кад тврди да Коалиција избјегличких удружења стоји иза нечега, требало да позове председника сваког од те 103 организације и пита за сагласност, а то изискује трошкове телефона, фиксног или мобилног. Пошто је на конференцији био и Александар Вучић, покушао је да одбрани Линту, који је остао затечен, па је рекао да је Линта нов у политици и још не зна да су „жути новинари“ послани да га наводно провоцирају.
Линта је касније објаснио да он има бланко подршку тих удружења за свако саопштење и став који изнесе. Да је продавац магле, показало се ускоро, кад је ушао у Скупштину, јер му је главни предизборни адут био доношење Резолуције о поштовању права избеглих и прогнаних, тврдећи да ће њоме, малтене, бити решени сви проблеми те категорије људи. Како је то изгледало, видело се у новембру 2012: Линта је тада испред зграде парламента, правећи представу за камере, „подносио“ ту резолуцију, уместо, као што је ред, у писарници Скупштине. Али, њему је било важно да га сниме камере. А Скупштина, уместо да усвоји резолуцију, скинула ју је са дневног реда, и никад је више није ставила, нити хоће.
Када је увидео да је његова обмана разоткривена, Линта се повукао са чела те Коалиције и формирао нову фантомску организацију, Савез Срба региона, која је до данас присутна у режимским медијима, а он редован гост на Пинку, РТС-у, на страницама „Информера“, „Српског телеграфа“ и „Ало“, а за Танјуг коментарише све и свашта за шта сматра да је позван да се изјасни и да је компетентан. А Савез Срба региона је, што је занимљиво, састављен не од организација, него од појединаца – што у преводу значи да су за формирање и регистрацију удружења грађана, а то је тај савез, потребни потписи три пунолетна грађанина Србије. Тако Линтин савез можда чине само тројица људи.
Зачудо, Коалиција на чијем челу је дотад био, а наводно и даље постоји, са другим људима на челу, његовим марионетама, преко ноћи је престала да буде медијски активна, отишла је у „фантоме“. Крај Линтине Коалиције започео је 5. августа 2016. године на обележавању годишњице „Олује“, када је, уз државну помоћ, наравно, закупио папрено скупу велику дворану Сава центра, која прима више од 5000 људи да би тамо одржао, како је најављено, „Велику меморијалну академију“. Но када је колона избеглих кренула испред Цркве Светог Марка у шетњу центром Београда, а било је више стотина људи (од око 2000 колико је било у цркви и на платоу испред), до Бранковог моста остало их је неколико десетина, а пред Сава центар је дошло њих свега неколико – оних који су носили транспаренте. Њих око 200 довезено је у 3-4 аутобуса из неколико места у Војводини, а Линтини сарадници, да камере не би снимиле аветињски празну дворану Сава центра, покушавају да их сатерају у један део и групишу, како би на телевизијама изгледало да су места попуњена.
Потом је уследио врхунац фијаска – службеници Владе саопштавају бројним новинарима да нема никог од представника Владе, укључујући и свеприсутног Вулина (већ тад Вучићевог телала и незваничног министра за Хрватску и Косово), а разлог је „мали број присутних“. Ни министри нису хтели да се бламирају… Међутим, две године касније, као „свежа крв“ уместо Линте однекуд је извучен Жунић са својом Координацијом и председником Управног одбора тог удружења извесним Ненадом Абрамовићем.
ЗАТО ШТО БАЧКА ПАЛАНКА ВОЛИ БЕОГРАД: Да СНС има и додатна изненађења показало се већ ове седмице, али то је разоткрило још нешто: њихову немоћ да се супротставе чињеницама, као и недостатак релевантне особе која би могла парирати „другој страни“.
Наиме, пензионисани генерал-пилот Срето Малиновић, кандидат на листи Демократске странке, а и сам „прекодрински Србин“, позвао је Крајишнике да на београдским изборима не дозволе да њима манипулишу они који су их „укрцали на тракторе и распутили свугде по свету“.
„Немојте дозволити да ви будете ауто-школа за пола Србије, за обуку за тракторе која ће морати да се исели с временом ако се ова пошаст задржи на власти.“
На Малиновићево „примјечаније собствено“ нису се усудили да реагују ни званичници СНС-а, зачудо ни Вулин (кога он зове „министар на цивилном служењу војног рока“), поготово не Линта, Жунић или Абрамовић, али је зато на страницама „Политике“ у уторак објављено саопштење „Удружења избеглих, расељених и досељених Срба Бачка Паланка“, на чијем челу је извесна Зорица Ивошевић, пореклом из Источне Славоније, а у коме се Малиновићу поручује да „може да се стиди сваке написане и изговорене речи“.
У овом саопштењу је препознатљив стил којим свакодневно из Информативне службе СНС-а („Канцеларија за брзе одговоре“) разним увредама „часте“ опозицију, па се тако Малиновић малтене проглашава „усташом“. Цитат: „Оно што је најстрашније јесте да уопште није случај што Малиновић то изговара у тренутку када хрватске усташе траже извињење од Александра Вучића, те Малиновић тако даје оправдање усташама за све зло које су починили и окривљује Србе да су сами себе протерали из Хрватске“, написало је то удружење, а какве везе има Бачка Паланка са локалним изборима у Београду, остало је неразјашњено.
Срећом по председницу тог удружења, Источна Славонија је избегла тракторе и избегличке колоне, јер је мирно реинтегрисана у Хрватску, тако да је она у Србију дошла својом вољом, али многима од оних који су на тракторима стигли из Републике Српске Крајине, та регија није остала упамћена по злу и дубоким траумама које су доживели кад их је МУП Србије хапсио и испоручивао Аркану у Ердут. Пребијања, разни облици суровог малтретирања, везивање у псећу кућицу и терање да лају, стајање данима на сунцу, ношење камена тешког 40 и нешто килограма укруг, део је „репертоара“ Аркана и компаније који су прошли у Источној Славонији, а о коме и данас све власти које су се измењале у Србији ћуте. Ћуте тако и удружење из Бачке Паланке и његова председница.
АЈА ЈУНГ У БУСИЈАМА: Свој пут у Загреб Вучић је симболички отпочео у Батајници, приградском насељу где је становништво претежно пореклом из Северне Далмације, углавном из неколико села поред Книна. Ту су почели да се насељавају још пре Другог светског рата, кад су ишли трбухом за крухом (било им је згодно – село, а близу Београда, где су радили), онда је дошла колонизација 1946, потом изградња хидроелектране Перуча на реци Цетини, када им је земља експроприсана, па су од новца који су добили сви покуповали имања и куће у Батајници. Врхунац је била „Олуја“, када су остали мештани из тих крајева углавном дошли код родбине у Батајницу.
Као такви, Срби с камењара и жестоки навијачи Црвене звезде увек су нагињали радикалима, посебно кад им је Шешељ омогућио да купе плацеве у Бусијама поред Батајнице и тако створе крајишку „енклаву“. Онај ко није био на слави Свети Ћирило и Методије у Бусијама у мају, не може да схвати количину емоција и жала за родним крајем који ти људи носе у себи. И међу такве Вучић са СНС екипом, са све неизоставним аутобусима присталица из других делова Београда, долази у недељу, пред пут у Загреб, да објасни како ће се борити за њихове интересе. Добро срачунат потез, свакако, али нешто друго је ту било занимљивије – више као анегдота, која показује како СНС машинерија не води рачуна где иде и коме се обраћа, него се ради по шаблонама.
Тим људима, динарско-морлачке провинијенције, који слушају ојкаче, Бају Малог Книнџу и Српску тромеђу, а главне манифестације су им вашар у Бусијама, Крајишко вече, Сабор Крајишника у Крушедолу и слична окупљања, на скупу СНС-а у Батајници обраћа се Аја Јунг и обећава како ће кад победе на изборима изградити Оперу и нову Филхармонију, реновирати Павиљон „Цвијета Зузорић“, од Косанчићевог венца направити улицу галерија… Кад се уз све то дода и музика која је пратила скуп, СНС предизборне песме у модерном ритму, онда је јасно колико су организатори промашили. Уместо „Ој, Крајино, ноћас си далеко“ и „Нема раја без роднога краја“, одјекивало је „Ми идемо напред брже, јаче, боље“ и „Само најбољи иду напред“. Али, важно је да су РТС и Пинк снимили тај скуп и учеснике и објавили како „Крајишници подржавају Вучића“.
